foto: Evropska unija

Na marginama samita Evropskog saveta, razgovaralo se o situaciji na Kosovu i Metohiji. Održano je više sastanaka u različitim formatima, ali nije postignuto praktično ništa.

Srpski predsednik Aleksandar Vučić razgovarao je sa Emanuelom Makronom, Olafom Šolcom i Đorđom Meloni, sa kojima se prethodno sastala i delegacija iz Prištine, a zatim su sledili razgovori sa predstavnicima EU.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je nakon razgovora sa čelnicima EU, da je Srbija jasno u skladu sa svojom politikom rekla da želi da se primene svi sporazumi, a da ne može da prihvati članstvo Kosova u UN, niti nezavisnost Kosova. 

Vučić je rekao da se na sastancima razgovaralo o svim ključnim temama sporazuma koji su bili potpisani do sada.

"Srbija je u skladu sa svojom politikom jasno rekla da želi da se primene svi sporazumi koji su potpisani od Osnovnog sporazuma iz 2013. do svih drugih. Uvek smo samo jednu stvar isticali koja je poznata od početka, uvek ponavljali da Srbija ne može a prihvati članstvo Kosova u UN, niti nezavisnost Kosova. Na tim pozicijama smo spremni da ispunjavamo sve što je potrebno", objasnio je on.

Ocenio je da je papir koji je dobio 21. oktobra od predstavnika EU dobra osnova za nastavak rada u budućnosti.

„Jedino oko čega smo opet rekli da imamo rezervu tiče se članstva Kosova u UN. Ponašali smo se odgovorno i ozbiljno. Potpuno smo spremni za formiranje ZSO u skladu sa predlozima koje smo dobili",kazao je Vučić i negirao Kurtijeve tvrdnje da je odbio da nešto potpiše:

„Nije bilo pitanje potpisa već sprovođenja onoga što je dogovoreno. Nastavićemo da se ponašamo odgovorno, i moraćemo da postignemo napredak. Biće svima jasno u Evropi ko to koči", naglasio se srpski predsednik. 

Vučić je pojasnio da se "papir" od 21. oktobra odnosi na formiranje ZSO, ali da ne može da govori o detaljima, jer je tako dogovoreno.

Kaže i da vrlo dobro zna šta je ostalo iz sporazuma, od pitanja pečata do tablica. Naveo je i da je blizu dogovor oko energetike, pa će se sutra predstavnici Elektrosevera i Kedsa sastati u Skoplju.

"O detaljima ne mogu da govorim. Za nas su važni principi iz 2015, važno je da Srbija može da finasira zdravstvo, obrazovanje. Znate i sami koliko je ometanja, od zabrane ambulantnim kolima, neunošenja lekova u bolnice i domove zdravlja", rekao je Vučić.

Na pitanje nemačkog novinara o trajanju pregovora Vučić je odgovorio da su pregovori počeli mnogo pre nego što je on došao na vlast.

On je istakao da se svi po pitanju Izraela i Gaze pozivaju na razne rezolucije UN, a da se Srbiji, kada god se pozove na međunarodno javno pravo, što je srž rezolucija UN, kaže da će naći druge principe.

Na pitanje da li je neko od evropskih predstavnika spominjao sankcije prema njemu ili Srbiji, Vučić kaže da nije. Takođe je negirao da je bilo priče o potpisivanju bilo čega. Podsetio je da je potpisano još 2013. godine i da je trebalo da bude sprovedeno, ali nije u proteklih 10 godina.

"Rekao sam da smo spremni da sprovedemo skoro sve, ali da nećemo prihvatiti nezavisnost Kosova i članstvo Kosova u UN", kazao je Vučić i dodao da nije reč o potpisivanju već o implementaciji.

Na pitanje da prokomentariše izjavu ambasadora SAD i Nemačke u Prištini da će podržati transformaciju KBS u vojsku i da će Kosovo jednog dana biti deo porodice NATO, Vučić je rekao da nije video u celini te izjave, već samo naslove, i da ne bi bilo ozbiljno da ih komentariše.

"Morate imati u vidu jednu veoma važnu stvar. Kada se NATO i Kfor pozivaju na norme Kumanovskog sporazuma, Rezoluciju Saveta bezbednosti UN 1244, a ceo mandat Kfora je zasnovan na toj rezoluciji, oni se s pravom pozivaju na to i u skladu s tim podržavamo delovanje NATO i Kfora, očekujemo da prošire svoj mandat, povećaju broj pripadnika. Ono što je problem jeste kada mimo mandata kažete da ćemo podržati stvaranje nekakve vojske Kosova, jer na to nemate pravo ako radite u skladu sa rezolucijom UN. Kada to pitanje postavim onda odgovore 'mi smo priznali Kosovo i prema nama imaju pravo na to'. Nije problem, ali nemojte onda da se pozivate na međunarodno pravo", poručio je Vučić I dodao da ništa nije u skladu sa međunarodno pravnom normom.

Vučić je  da je trebalo da Kosovo prvo ispuni svoje oabeveze, ali da je Srbija spremna i paralelno da se ispunjavaju obaveze.

Upitan da li je u predlogu EU stajalo da Srbija treba da prizna Kosovo, rekao je ne na taj način, ali indirektno.

"Tema je ZSO, a potpuno je jasno ko ne želi da ispuni Osnovni sporazum", dodao je on.

Na pitanje kako će se dalje ići u dijalog, ako Kurti kao uslov postavlja uvođenje sankcija Srbiji, kaže da su sve ovo bile nečije igre ne bi li pokušao da prebaci krivicu i odgovornost na drugu stranu.

Iz Kurtijevog kabineta saopšteno je da je Kosovo je prihvatilo Briselski osnovni sporazum od 27. februara 2023. godine i Ohridski implementacioni aneks od 18. marta 2023, uz navođenje da se sporazum mora sprovesti u celini, bez uslova i odlaganja te da sprovođenje garantuje samo potpis, koji je odbio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Kurti je saopštio da mu je, nakon 24. septembra prioritet bezbednost na Kosovu, a posebno bezbednost granice sa Srbijom, jer su na drugoj strani bile paravojske koje su vršile terorističke i kriminalne napade, ubijanja i ranjavali policajace Kosova, navodi se.

Ističe se da je Kurti tražio da se Srbiji uvedu sankcije i kazne kako se to više nikada ne bi ponovilo.

"Istrage za paravojnu i terorističku grupu koju sponzoriše Srbija moraju tačno da utvrde ko je šta uradio i kako je izvršio ovaj akt agresije, a oko krivca više nema dileme ni među međunarodnim faktorima", stoji u saopštenju.

Kurti je tražio i izručenje Milana Radoičića, a kako se navodi u saopštenju njegovog kabineta, na Kosovu bi im bilo fer i pošteno suđenje što garantuje to što Euleks na Kosovu nadgleda sva suđenja.

Podsetio da je bio spreman da potpiše u Briselu 27. februara 2023. i u Ohridu 18. marta 2023, kao i da je večeras bio spreman da potpiše:

"I pored te velikodušne ponude premijera Kurtija, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je odbio da potpiše sporazum sa Kosovom i zatražio da se prihvati propratno pismo koje praktično poništava tri principa Osnovnog sporazuma, Aneksa o primeni kao i nacrta koji su emisari petorke predložili 21.10.2023.".

Kurti ističe da Kosovo zaslužuje status zemlje kandidata za EU, odnosno priznanje od pet država Evropske unije koje to još nisu učinile.

Na kraju sastanka, kako stoji u saopštenju, Kurti je rekao da "prihvatanje znači potpis, a da samo potpis znači prihvatanje i garantuje sprovođenje".

Visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbedosnu politiku Žozep Borelj o sastancima je rekao da je EU predložila predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju evropski izbalansirani predlog za uspostavljanje Zajednice srpskih opština, i dodao da do dogovora nije došlo jer strane nisu bile spremne da to prihvate bez preduslova.

Borelj kazao da je u prethodnom periodu bilo dosta problema u procesu normalizacije odnosa između Kosova i Srbije, i da je ZSO velika prepreka.

On je ponovio zabrinutost zbog "ćorsokaka" u kojem se nalazi proces normalizacije i ponovio osude teroristiočkog napada u Banjskoj.

Prema njegovim rečima, na sastancima je ponovljeno da je jedini put napretka ka normalizaciju odnosa kroz dijalog, te da je EU predstavila "evropski, ozbiljan i izbalansirani" predlog za uspostavljanje Zajednice srpskih opština na severu Kosova.

"Insistirali smo kod strana da iskoriste ovu priliku i prihvate ovaj predlog, i krenu dalje u procesu normalizacije i spreče eventualno dodatno nasilje. Strane nisu bile spremne da se dogovore oko toga bez preduslova prihvatljivih za drugu stranu. Zatražili smo od obe strane da nastave da kroz dijalog rade na normalizaciji odnosa, jer je to jedini način za njihov napredak na evropskom putu. Mi ćemo nastaviti da radimo i da insistiramo na postizanju sporazuma, ali danas nažalost nije bilo moguće jer obe strane nisu bile spremne za bezuslovno prihvatanje predloaga", kazao je Borelj.

 Izvor: Euractiv