foto: Alexandre Lallemand on Unsplash

Izveštaj o tome "kako najbolje pripremiti EU za pristupanje budućih članica" trebalo bi da bude dostavljen ministrima evropskih poslova

Nemačka i Francuska predlažu reformu Evropske unije pre proširenja, a izveštaj o tome "kako je najbolje pripremiti za pristupanje budućih članica trebalo bi da bude dostavljen ministrima evropskih poslova danas.

Izveštaj, koji je pripremila grupa od dvanaest nezavisnih eksperata, prvobitno su naručile francuska ministarka za Evropu Lorens Bun i njena nemačka koleginica Ana Lurman u januaru kako bi razmislili o reformama koje bi EU trebalo da preduzme da bi bila sposobna za buduće proširenje.

Ovim izveštajem Pariz i Berlin žele da predstave reformsku debatu iz šireg ugla i da li treba ponovo pregovarati o sporazumima EU ili ne i razmotriti alternativne opcije.

Promena ugovora zahtevala bi jednoglasnost svih 27 država članica i moraće da se suoči sa preprekama, jer bi se u slučaju ponovnih pregovora pojavile nesuglasice o mnogim teškim pitanjima.

U izveštaju, stručnjaci su bliže razmotrili mehanizme donošenja odluka unutar bloka, gde predlažu da se redefiniše kvalifikovana većina u 60% država članica koje predstavljaju 60% stanovništva EU, a ne u 55% ​​zemalja koje predstavljaju 65% stanovništva trenutno.

"Jednoglasnost" više ne bi trebala biti ništa osim izuzetka pri upotrebi "klauzula o prolazu", prema kojima bi neka područja politike mogla biti usvojena većinom glasova pod kvalifikovanom većinom (QMV), navodi izveštaj.

Ovaj pritisak dolazi nakon godinu i po dana od ruske invazije na Ukrajinu i odluke o restriktivnim merama EU protiv Moskve.

Na institucionalnom nivou EU, stručnjaci savetuju da se zadrži trenutni limit za broj poslanika na 751, što bi zahtevalo novi nacionalni proračun. Prema izveštaju, takođe bi trebalo da postoji manji broj evropskih komesara (trenutno jedna članica po državi) ili barem jasan prioritet za održavanje dinamike unutar Evropske komisije.

Ideja "postepene integracije" nije nova, jer je već bila uključena u novu metodologiju proširenja koja je predložena na početku njenog sadašnjeg mandata i sprovodi se na različitim nivoima sa Zapadnim Balkanom i sa Ukrajinom.

Ekspertski izveštaj predlaže da bi EU mogla napredovati u četiri kruga - 1. Unutrašnji krug; 2. sama EU; 3. pridruženi članovi; 4. Evropska politička zajednica.

Međutim, do sada je takav pristup Evropi "više brzina" bio kritikovan od strane strastvenih zagovornika proširenja EU i budućih članica.

Vremenska linija proširenja

Izveštaj, međutim, predstavlja samo jedan od mnogih doprinosa debati o proširenju i reformama bloka. I druge zemlje članice rade na svojoj viziji reformi EU, pa su tako eksperti sa Baltika, Danske, Finske, Poljske i Švedske objavili u julu rad sa svojim idejama za reformisani i prošireni blok.

Međutim, očekuje se da će lideri EU razgovarati o stopi apsorpcije bloka i neophodnim reformama kada se sastanu na neformalnom samitu u Granadi pod španskim predsedništvom Saveta EU početkom oktobra.

Nakon toga, očekuje se da će Evropska komisija sredinom oktobra ili početkom novembra objaviti godišnje izveštaje o proširenju o napretku zemalja kandidata. Na osnovu toga, očekuje se da će lideri EU u decembru odlučiti da li će otvoriti pristupne pregovore sa Ukrajinom i Moldavijom.

Iako francusko-nemački eksperti predlažu određivanje datuma proširenja, troje diplomata EU reklo je da ne očekuju "brze rezultate" o tome na koji način da se krene u reformsku agendu EU.

Šta još piše u izveštaju?

Ekspertska grupa se takođe izjasnila za povećanje budžeta EU, posebno iz sopstvenih sredstava, pošto lideri EU nastavljaju da stvaraju nova potrebna sredstva u kriznim okolnostima.

Izveštaj takođe ima odeljak o vladavini prava, u kojem se preporučuje jačanje takozvane procedure iz člana 7, koja bi trebalo da omogući sankcionisanje prestonica država članica koje krše osnovne vrednosti bloka.
Važno poglavlje se odnosi na metod reformi, postavljajući pitanje u kojoj meri i pod kojim uslovima bi EU mogla da ponudi zemljama kandidatima postepeno proširenje, zahvaljujući čemu bi one mogle da učestvuju u određenim politikama već pre njihovog formalnog pristupanja.

Mišelovo "obećanje" o proširenju do 2030. godine

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel prošlog meseca je sugerisao da Zapadni Balkan i druge zemlje kandidati za EU, kao i EU, treba da budu spremne za proširenje do 2030. godine, iako je to naišlo na skepticizam.

Autori izveštaja podržavaju Mišelov cilj do 2030. godine, tvrdeći da bi sledeća Evropska komisija "trebalo da se posveti cilju 2030. i da se dogovori kako da proširenje EU bude spremno do tada".

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, u svom govoru o stanju Unije prošle nedelje, rekla je da je zadužila izvršnu vlast EU da iznese niz revizija politike pre proširenja kako bi se pripremila za dodavanje novih članica, uključujući ispitivanje kako bi institucije EU izgledale u proširenoj EU.

Izvor: Euractiv