foto: Evropska unija

Proširenje Evropske unije do 2030. je izvodljivo, ali samo ako kandidati i sam blok "udvostruče svoje napore", rekao je komesar za proširenje Oliver Varhelji za EURACTIV.

Komesar za proširenje Oliver Varhelji istakao je da Evropska komisija planira da iznese "suštinske predloge" u oktobru.

"Pitanje je uvek bilo: da li želimo da to uradimo? I prvi put čujem od Evropskog saveta da to žele da urade", rekao je Varhelji za EURACTIV na marginama neformalnog sastanka ministara spoljnih poslova EU u Toledu u Španiji.

Njegovi komentari usledili su nakon što je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel ranije ove nedelje sugerisao da bi Zapadni Balkan i druge zemlje kandidati za članstvo u EU, kao i EU, trebalo da budu spremne za proširenje do 2030. godine.

Na pitanje da li bi Mišelov cilj do 2030. bio izvodljiv, Varhelji je rekao da je "sve izvodljivo ono što mi kao EU želimo da uradimo", ali je naglasio da ne treba insistirati na određenom vremenskom okviru.

"Mislim da to nije pitanje datuma. To je pitanje [političke] volje i pitanje isporuke. Isporuka od strane EU, ali i isporuka od strane naših partnerskih zemalja na Zapadnom Balkanu ili druge tri zemlje kandidata [Ukrajine, Moldavije i Gruzije]", rekao je šef EU za proširenje.

Kako je naveo, proširenje do navedenog roka je svako izvodljivo, ali postoji uslov.

"2030. je svakako izvodljiva, ali da bi se to desilo to znači da ćemo svi mi – sve institucije EU, sve države članice i sve zemlje kandidati – morati da udvostručimo svoje napore da do toga dođemo", rekao je on.

Prema rečima šefa EU za proširenje, to bi "takođe značilo da mi [EU] moramo da ubrzamo njihove reformske napore".

"Značajni predlozi" u oktobru

Varhelji je najavio da će u oktobru, kada se očekuje da Evropska komisija predstavi svoje godišnje izveštaje o napretku za sve zemlje u procesupristupanja bloku, izvršna vlast EU izaći sa "značajnim predlozima".

"Spremni smo da istupimo čak i sa smelim predlozima – novim – i sa novim idejama", rekao je Varhelji.

Prema Varheljiju, planovi bi prvenstveno uključivali "Plan rasta", koji je u maju već iznela predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, kojim EU nastoji da poveća ulaganja na Zapadnom Balkanu, takođe kako bi se ublažio ekonomski uticaj ruskog rata na Ukrajini.

"Ovaj plan će ubrzati ne samo institucionalnu već i stvarnu integraciju tih zemalja u EU", rekao je Varhelji.

"To bi uključivalo sve, od reformi u oblasti vladavine prava, demokratije, ekonomskih reformi i integracije, poboljšanja klime za investitore i pružanja – što je takođe važno – neophodne finansijske podrške za zatvaranje jaza u razvoju pre nego što te zemlje postanu članice", dodao je šef za proširenje.

Taj korak bi uključivao povećanje pretpristupnih fondova EU i omogućavanje ranog pristupa određenim oblastima politike bloka.

"Biće mnogo lakše integrisati ove zemlje ako budu mnogo razvijenije nego sada i nego u prethodnim slučajevima proširenja", dodao je on.

"Postepena integracija"

Posle decenije slabog napretka – poslednja zemlja koja je pristupila EU bila je Hrvatska 2013. – proširenje se vratilo na dnevni red nakon ruske agresije na Ukrajinu 2022.

Prema Varheliiju, pristup zemljama kandidatima biće fleksibilniji, fokusirajući se na "oblasti politike u kojima možemo da napredujemo" i na napore svake zemlje.

"Nije ništa novo, zapravo, sve je to uključeno u novu metodologiju proširenja koju smo predložili na početku mandata ove Komisije", rekao je i dodao da sada treba više političke volje.

"To neće biti jedno rešenje za sve, već će se raditi od zemlje do zemlje, i to će u velikoj meri zavisiti od stvarnog napretka koji zemlja kandidat ostvari", rekao je Varhelji.

Upitan o strahovima nekih koji misle da bi taj proces mogao negativno uticati na njihove izglede za skoro pridruživanje EU, Varhelji je rekao da to neće biti slučaj.

"Postepena integracija, pre svega, ne može biti zamena jer oni nisu aplicirali za delimično članstvo, oni su se prijavili za članstvo", rekao je on.

"Drugo, ono što želimo da uradimo je da unapredimo pravu integraciju na terenu, pre nego što se pridruže, što znači da njihovi građani već mogu da počnu da uživaju u prednostima članstva, što će im doneti prosperitet i dugoročnu sigurnost i uticati na to počnu da igraju po našim pravilima i u klubu", rekao je on.

"Da bi se rano integrisala u sektor politike, to će takođe značiti da će dotična država morati da se prilagodi EU, moraće da primenjuje ista pravila kao i mi, a time i da bude mnogo bolje pripremljena da se pridruži i bude aktivni članovi od prvog dana pa nadalje", dodao je on.

Decembar za početak

I paket proširenja izvršne vlasti EU i predlozi će doći nedelju dana pre oktobarskog samita EU u Briselu, gde se očekuje da će lideri EU razgovarati o tome kako i pod kojim uslovima bi blok mogao da se proširi u budućnosti, i da li da započnu pregovore o pridruživanju EU sa Ukrajinom i, potencijalno, Moldavija.

Uprkos prikazivanju planova o proširenju, zemlje članice EU do sada su se polako kretale u sopstvenoj reformskoj debati, za koju mnogi od njih kažu da bi trebalo da dođe ili pre ili ruku pod ruku sa budućim pristupanjem.

Prva suštinska diskusija između lidera EU, nakon nekoliko rundi razgovora u različitim formatima ranije ove godine, očekuje se kada se oni sastanu na neformalnom samitu pod španskim predsedništvom u Granadi početkom oktobra.

Upitan da li očekuje da će razgovori ovih lidera dati neke konkretne rezultate, Varhelji je rekao: "Prvo, hajde da stavimo na raspolaganje ozbiljnu ponudu EU i hajde da donesemo odluku u decembru nakon što države članice budu imale vremena da dobro razmisle."

"Ova Evropska komisija će učiniti sve da pripremi Evropski savet da donese odluke, ali onda su nam oni potrebni da zaista donose odluke", dodao je on.

Izvor: Euractiv