foto: Evropska unija

Izbore u Španiji održane 23. jula obeležilo je opadanje podrške ekstremno desnih političkih opcija, kao što je slučaj sa strankom Voks (Vox), koja je doživela gubitak od 19 poslaničkih mesta, odnosno više od 600.000 glasova. Rezultati izbora nisu doneli jasnog pobednika, budući da je od ukupno 350 poslaničkih mesta u španskom donjem domu vladajući levi blok osvojio 172 mesta, dok je opozicioni desni blok osvojio 169 mesta. Kako bi se formirala nova vlada, neophodna je većina od 176 poslanika, a zbog velikog neslaganja partija po pitanju migracija, prava LGBTQ+ zajednice, kao i klimatskih promena, bilo kakav dogovor je teško ostvariv. 

Španski politički sistem ukratko

Španija je, poput Velike Britanije, Belgije i Holandije, parlamentarna monarhija. Umesto predsednika na čelu izvršne vlasti, u Španiji se na čelu nalazi kralj Felipe VI. Njena zakonodavna vlast se sastoji od gornjeg (Senata) i donjeg doma (Predstavničkog doma). Predstavnički dom, kojeg čini 350 poslanika, jeste onaj u kome se nalazi stvarna politička moć, jer ima konačnu reč u zakonodavnoj proceduri.

Polarizovana Španija - izbori doveli do političke blokade

Uprkos tome što je najveći izborni uspeh ostvarila Narodna stranka (PP), nije sposobna da ostvari parlamentarnu većinu ni uz sklapanje koalicije sa značajno oslabljenim Voksom. Pedro Sančez, trenutni premijer i lider Španske socijalističke radničke partije (PSOE), iako ima manji broj mesta od PP, smatra sebe pobednikom na osnovu izbornih rezultata. Njegova stranka, zajedno s levim partijama kao što su novoosnovani Sumar i regionalne katalonske partije poput Republikanske levice Katalonije (ERC) i Zajedno za Kataloniju (Junts), ima veći broj poslaničkih mesta. Ova koalicija prevazilazi potencijalni broj mesta koje bi mogle zauzeti desno orijentisane partije. Ipak, katalonske separatističke partije zahtevaju radikalne promene poput referenduma o nezavisnosti severoistočnog dela Katalonije. Ukoliko Pedro Sančez želi da zadrži parlamentarnu većinu i premijersku poziciju, morao bi da plati veoma visoku cenu. Parlamentarna poslanica Juntsa, Marijam Nogueras je izjavila da njena partija ne služi kako bi stabilizovala špansku državu, već da ostvari nezavisnost Katalonije.

Kako prevazići blokadu?

S obzirom na to da izbori nisu omogućili nijednom bloku da okupi parlamentarnu većinu bez podrške stranke Zajedno za Kataloniju (Junts), otvara se mogućnost da ponovni izbori budu održani do kraja 2023. ili početkom 2024. godine. Pregovori dva bloka o formiranju vlada počeli su nakon prvog parlamentarnog saziva 17. avgusta. 

Procedura nalaže da kralj Felipe VI pozove lidera PP Alberta Nunjeza Fejhoa da pokuša da sastavi koaliciju i obezbedi premijersko mesto. Ukoliko ne dobije podršku drugih partija i ne uspe da sastavi manjinsku koaliciju, lider PP će odbiti poziv kralja. U tom slučaju, kralj može uputiti isti zahtev trenutnom premijeru Pedru Sančezu. Cilj ovog sastanka je utvrditi potencijalnog kandidata koji bi mogao da osigura podršku poslanika i postane naredni premijer. Nakon toga, izabrani kandidat će učestvovati u debati za potvrdu, a zatim će se održati glasanje koje zahteva apsolutnu većinu u donjem domu španskog parlamenta, koji čini 176 mesta.

U slučaju da kandidat ne uspe da osvoji tu većinu, drugo glasanje će biti održano 48 sati kasnije, gde će relativna većina (više glasova za nego protiv) biti dovoljna. Ako i to bude neuspešno, postoji dvomesečni period u kojem poslanici treba da imenuju premijera. Nakon isteka tog dvomesečnog perioda, parlament će se raspuštati, čime će se otvoriti put za nove izbore zakazane za kraj godine.

Mala pobeda Sančeza i dodatni uslovi Juntsa

Trenutno stanje ukazuje na manju verovatnoću održavanja novih izbora u Španiji. U četvrtak, 17. avgusta, postignut je dogovor u poslednjem trenutku između stranke Junts i Sančezovog PSOE. Fransina Armengol, bivša regionalna predsednica Balearskih ostrva i članica PSOE, je imenovana za predsednicu parlamenta, što predstavlja treću najvažniju funkciju u Španiji nakon kralja i premijera. Njen izbor je potvrđen s apsolutnom većinom od 178 glasova u parlamentu koji se sastoji od 350 mesta. Ova pozicija ima značajnu moć, jer odobrava formiranje parlamentarnih grupa, odobrava istraživačke komisije i na kraju odlučuje o tome koje zakone će poslanici razmatrati.

Njen izbor je osiguran nakon dogovora u poslednjem trenutku sa radikalnom katalonskom separatističkom strankom Junts, koja je igra ulogu ključne stranke za formiranje vlade. Katalonska stranka Junts je postavila nekoliko zahteva socijalistima u zamenu za podršku Armengol za mesto predsednice parlamenta. Ti zahtevi uključuju priznavanje katalonskog jezika kao zvaničnog unutar Evropske unije, jednak status katalonskog i španskog jezika u španskom parlamentu, kao i pokretanje istraga vezanih za terorističke napade iz 2017. u Barseloni i za  korišćenje špijunskog softvera Pegasus za praćenje katalonskih separatista.

Ipak, ukoliko Sančez želi da zadrži premijersku poziciju neophodno je da ispuni dodatne, radikalnije zahteve. Bivši predsednik katalonske regije, Karles Pućdemon zahteva opštu amnestiju za sve uključene u neuspeli katalonski referendum o nezavisnosti iz 2017. godine, kao i dozvolu za sprovođenje novog referenduma o samoopredeljenju.

Socijalistička stranka Sančesa je uvek tvrdila da su zahtevi Pudždemona za amnestijom i referendumom van pitanja jer krše španski ustav. Na kraju, dogovor u poslednji čas koji je osigurao podršku separatista za Armengolovu poziciju ne obuhvata mere vezane za ova pitanja.

Podrška od strane Junts-a osigurana je putem sporazuma koji je objavljen samo nekoliko minuta pre početka nove zakonodavne sesije. Ovaj sporazum donosi olakšanje premijeru Sančezu, koji želi da zadrži svoju poziciju u fragmentiranom političkom pejzažu nastalom nakon izbora prošlog meseca.

Podrška članova Junts-a ključna je za izbor rukovodstva parlamenta, što je suštinski važno za zakonodavni proces. Njihova podrška takođe će biti neophodna kada premijer Sančez bude pokušao da formira vladu sledećeg meseca.

Autor: Veljko Jovanović,

Beogradska otvorena škola