foto: Evropska unija

Agroekonomski stručnjak Žarko Galetin iz EURACTIV-a izražava zabrinutost da će povlačenje Rusije iz sporazuma o žitaricama imati globalne posledice, uključujući i Srbiju. 

Tri ključne ukrajinske luke čine najvažnije pomorske rute za izvoz žitarica i uljarica, kao što su Odesa, Južna i Crno more. Zbog sukoba, Ukrajina nije mogla da izveze do 80% svojih žitarica i uljarica putem crnomorskih luka, naročito onih koje su bile predmet spora. Galetin ističe ozbiljan problem koji je to izazvalo. 

Sporazum o žitaricama, posredovan od strane UN-a i Turske u julu prošle godine, imao je cilj da ublaži svetsku krizu hrane omogućavajući bezbedan izvoz ukrajinskih žitarica koje su bile zaustavljene zbog ruske invazije na Ukrajinu. S obzirom na to da je Ukrajina jedan od vodećih proizvođača žitarica i uljarica, rat na njenoj teritoriji doveo je do rekordno visokih cena hrane širom sveta. 

Galetin ističe da Ukrajina razmatra alternativni pravac preko Dunava ka centralnoj Evropi, važnom izvoznom tržištu za Srbiju, kako bi rešila problem ogromnih zaliha žitarica i uljarica koje opet neće moći prodati. 

On tvrdi da bi to moglo značiti da će luka Konstanca biti preplavljena robom do te mere da Srbija neće imati gde da plasira svoj pšenicu i kukuruz, što će stvoriti problem i za Srbiju. To bi se negativno odrazilo na Srbiju, posebno s obzirom na činjenicu da je Srbija regionalni lider u proizvodnji pšenice i kukuruza. 

Galetin izražava zabrinutost da bi Srbija mogla da izgubi važno izvozno čvorište, što će otežati izvoz robe. Srbija će morati da pronađe tržište u obližnjim zemljama poput Italije ili afričkih zemalja. 

Međutim, ističe da je tržište Crnog mora, naročito luka Konstanca, najprofitabilnije tržište. 

Galetin primećuje da je „prokletstvo tržišta hrane“ to što se svaka karika u lancu služi svojim interesima; svako živi za sebe i nije ih briga ako privatni proizvođač propadne jer svako gleda sopstvenu dobit. On smatra da je sve to posledica nedovoljno regulisanog tržišta.

Izvor: EURACTIV