foto: wirestock on Freepik

Na osnovu ankete Eurobarometra objavljene 20. jula, većina Evropljana veruje da klimatske promene predstavljaju ozbiljan problem sa kojim se svet suočava (93%). Više od polovine smatra da treba ubrzati tranziciju ka zelenoj ekonomiji (58%), u kontekstu skoka cena energije i zabrinutosti oko snabdevanja gasom nakon ruske invazije na Ukrajinu. Iz ekonomske perspektive, 73% Evropljana se slaže da je cena štete koja nastaje usled klimatskih promena mnogo veća nego ulog neophodan za zelenu tranziciju. Tri četvrtine (75%) Evropljana se slaže da bi delovanje u vezi sa klimatskim promenama dovelo do inovacija. 

Podrška smanjenju emisija, obnovljivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti 

Skoro devet od deset građana Evropske unije (88%) saglasni su da emisije gasova sa efektom staklene bašte treba svesti na minimum, uz neutralisanje efekta preostalih emisija, kako bi EU postala klimatski neutralna do 2050. godine. Gotovo devet od deset Evropljana (87%) veruje da je bitno za EU da preduzme neophodne radnje radi unapređenja energetske efikasnosti, na primer putem podsticanja građana da izoluju domove, instaliraju solarne panele ili kupuju električna vozila. Sedam od deset ispitanika (70%) veruje da smanjenje uvoza fosilnih goriva može da unapredi energetsku bezbednost i da ima ekonomsku korist za EU. 

Građani posvećeni individualnim akcijama i strukturalnim reformama 

Većina građana Evropske unije već preduzima individualne akcija u vezi sa klimatskim promenama (93%) i svesno donosi održive odluke u svojim svakodnevnim životima. Međutim, kada su upitani ko je odgovoran za rešavanje problema klimatskih promena, građani su isticali potrebu za drugim reformama koje bi pratile individualne akcije, ukazujući i na odgovornost nacionalnih vlada (56%), Evropske unije (56%) i biznisa i industrije (53%). 

Evropljani takođe osećaju pretnju od posledica klimatskih promena u svakodnevnim životima. U proseku, više od trećine se oseća lično izloženim rizicima i pretnjama vezanim za životnu sredinu i klimu, a u 7 država članica se ovako oseća više od polovine građana, pretežno u južnoj Evropi, ali i Poljskoj i Mađarskoj. Čak 84% Evropljana je saglasno da bi suočavanje sa klimatskim promenama i problemima životne sredine trebalo biti prioritet radi unapređenja javnog zdravlja, dok se 63% ispitanika slaže da pripremanje za efekte klimatskih promena može da ima pozitivne posledice na građane Unije. 

Izvor: Evropska komisija