foto: natanaelginting on Freepik

Državnim udarom u Nigeru 26. jula je zarobljen demokratski izabran predsednik Mohamed Bozum. Vojna hunta, predvođena predsednikovom gardom, preuzela je vlast i uspostavila Nacionalni savet za zaštitu domovine.

Puč predstavlja peti po redu od proglašenja nezavisnosti od Francuske 1960. godine, i dešava se samo dve godine nakon prethodnog neuspelog pokušaja državnog udara iz 2021.

ZAŠTO JE DOŠLO DO PUČA?

Niger, najveća država zapadne Afrike, predstavlja značajan partner Zapada u borbi protiv islamskih ekstremista u Sahel regionu Afrike. Ovo dokazuju francuske i američke vojne baze na teritoriji Nigera. Sjedinjene države su identifikovale Niger kao „pouzdanog partnera protiv terorizma“.

Osnvoni razlog udara jeste ekstremno nezadovoljstvo stanovništva usled veoma loše ekonomske situacije – Niger se često rangira kao država sa najnižim životnim standardom na svetu. Pučisti su kao faktor naveli i negativan bezbednosni kontekst usled čestih napada nasilnih islamističkih grupa.

Puč predvodi general Abdurahman Čijani, komandant predsedničke garde od 2011. godine, prethodno povezanog sa pokušajem državnog udara iz 2015. godine, što je on negirao.

REAKCIJA MEĐUNARODNE ZAJEDNICE

Francuska, bivša kolonijalna vlast Nigera, oštro je osudila državni udar. Francusko ministarstvo spoljnih poslova izjavilo je da ne priznaje vlast pučista, i da međunarodna zajednica zahteva „hitnu obnovu ustavnog poretka i demokratski izabrane civilne vlade u Nigeru“.

Puč su osudile i Sjedinjene Američke Države. Državni sekretar Blinken je zagovarao hitno oslobođenje predsednika Bozuma. Podršku demokratski izabranoj vlasti pružile su i ECOWAS (Ekonomska zajednica država zapadne Afrike), Afrička unija, Evropska unija, Ujedinjene nacije.

Dok su Francuska i ECOWAS pokazale spremnost za potencijalnu vojnu intervenciju, Rusija je takvu mogućnost osudila. Na protestima podrške hunti mogle su se identifikovati i ruske zastave. Pažnju međunarodne zajednice privuklo je i prisustvo Vagner trupa u regionu. Sam predsednik Bozum je pre puča okrivio Vagner grupu za vođenje „kampanje dezinformacija“ protiv njegove vlade. Ipak, ne postoje nikakvi dokazi da je grupa Vagner učestvovala u puču. Verovatno je da se zastava Rusije pretežno koristi kao simbol anti-Zapadne retorike, uperene protiv bivših kolonijalnih sila koje još uvek teže održavanju uticaja u regionu.

DA LI ĆE DOĆI DO VOJNE INTERVENCIJE?

Regionalni blok ECOWAS je uveo zabranu putovanja i smrzavanje imovine pučista, ali i njihovih porodica i civila koji učestvuju u institucijama koje su pučisti uspostavili. Evropska unija i Francuska su usled puča prekinule finansijsku podršku Nigeru.

Nakon državnog udara, grupa afričkih država je odredila nedelju, 6. avgust, kao rok pučistima za puštanje na slobodu zarobljenog predsednika. ECOWAS je upozorio huntu da bi odbijanje da se povinuje zahtevima međunarodne zajednice moglo da dovede do vojne intervencije, navodeći dalje da su spremni da „preduzme sve mere neophodne za obnovu ustavnog poretka“, uključujući i vojnu silu. Pučisti u Nigeru su zatvorili vazdušni prostor do daljneg, usled „pretnje invazije od strane susednih država“. Šesti avgust je prošao, a do vojne intervencije nije došlo.

Šansa za intervenciju od strane ECOWAS-a je svakako mala. Pučisti uživaju podršku značajnog dela naroda, anti-francuski i anti-ECOWAS protesti šire se i rastu iz dana u dan. Senat Nigerije, glavnog izvora finansija ECOWAS-a, nije prihvatio intervenciju u Nigeru, tražeći korišćenje drugih, diplomatskih sredstava. Takođe, Burkina Faso i Mali su izrazili podršku Nigeru, uz naznake da će podržati ovu zemlju u slučaju intervencije drugih sila. Ovi faktori čine vojnu intervenciju malo verovatnom.

Autor: Progovori o pregovorima