foto: Evropska unija

BEOGRAD – Ministarka za evropske integracija Tanja Mišćević predstavila je u skupštinskom Odboru za evropske integracije Izveštaj o pregovorima o pristupanju Srbije EU tokom predsedavanja Češke u periodu od jula do decembar 2022. godine. Kako prenosi FoNet, skupštinski Odbor usvojio je izveštaj.

Ona je navela da je od kraja oktobra prošle godine u Srbiji ubrzano pisanja zakona, podzakonskih akata sa kojima se kasnilo. Miščević je rekla da su do sada otvorena 22 pregovaračka poglavlja, dok su dva privremeno zatvorena.

Miščević je ukazala na ocenu da je Srbija potpuno spremna da otvori klaster tri u kome su poglavlje 10, koje se odnosi i na informaciono društvo i medije, poglavlje 16 koje se odnosi na poreze i poglavlje 19 koje se odnosi na socijalnu politiku.

U razgovorima predstavnika Srbije sa Evropskom komisijom i državama članicama, dodala je Miščević, iskristalisalo se nekoliko važnih pitanja, a to su i ključni izazovi za Srbiju.

Ona je rekla da je prvo pitanje, koje je razrešeno, vezano za talas nelegalnih migracija i usklađivanje naše vizne politike i dodala da je Srbija uvela vize za šest država iz kojih je dolazio ozbiljan broj ilegalnih migranata i tražilaca azila u države članice EU.

Miščević je rekla da se drugo pitanje odnosilo na implementaciju amandmana na Ustav. Ona je rekla da su u roku, procedurama i sadržinskom smislu u potpunosti poštovane sve demokratske procedure koje podrzaumevaju konsultovanje domaće javnosti i razmenu mišljenja sa Venecijanskom komisijom.

Miščević je rekla da je treći prioritet bila implementacija Medijske strategije i izmena medijskih zakona i navela da nadležni rade na zakonima o javnom servisu i elektronskim medijima koji bi trebalo da budu završeni do kraja aprila kako bi se započela javna rasprava.

Govoreći o drugim elementima vladavine prava na kojima je do sada rađeno, Miščević je navela da je Akcioni plan kojim je predviđen veliki broj strategija u izradi, ali se otvaraju i dodatne pitanja, kao što je inkluzija Roma, borba protiv nasilja u porodici.

“Prešli smo iz faze pisanja zakona i nalazimo se u fazi primene zakona u procesu harmonizacije sa pravom EU. Ta faza je najteža“, istakla je ona. Ukazala je da ostaje pitanje usklađivanja sa zajedničkim spoljno-bezbednosnom politikom. “Ono se i dalje meri procentima, trenutno 51 odsto, što je više nego što je bilo tokom objavljivanja Godišnjeg izveštaja“, rekla je Miščević.

Ona je istakla da se radi na novoj Strategiji za borbu protiv korupcije i da predstoji priprema drugih klastera za otvaranje, i kao primer navela klaster pet, u kojem se su poglavlja koja se odnose na poljoprivredu.

Miščević je najavila i da 25. aprila u Beograd dolaze predstavnici Komiteta za proširenje. Ona je informisala Odbor za evropske integracije o Zaključku o prihvatanju izveštaja o sprovođenju Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije (NPAA), za treće i četvrto tromesečje prošle godine i navela da „se ne poklapaju razultati onoga što je planirano i zaista urađeno“ i najavila da će biti urađena revizija programa kako bi se “ono što je potrebno uskladilo sa onim što je na papiru”.

Govoreći o ratu u Ukrajini, ona je ocenila da Srbija nije neutralna, navodeći da zvanični Beograd “konstantno izražava podršku teritorijalnom integritetu Ukrajine”.

“Glasanje u Generalnoj skupštini povodom godišnjice otpočinjanja rata je još jedan od takvih pokazatelja, a jučerašnje slanje opreme za obnovu elektroenergetskog sistema je apsolutna podrška građanima. Mi je uvek objašnjavamo činjenicom da mi znamo šta znači razrušen elektoenergetski sistem, jer smo to kao građani preživeli, doduše ne na minus 20 kao u Ukrajini, te je naša empatija time veća”, rekla je Miščević.

Izvor: European Western Balkans