foto: Evropska unija

Evropski komesar za proširenje Oliver Varheji izjavio je 15. jula da Evropska unija želi da ubrza proces proširenja, što za Srbiju znači otvaranje dva klastera u pristupnim pregovorima već tokom ove godine.

 "Politika proširenja ostaje u centru naših aktivnosti i želimo da to ubrzamo", rekao je Varheji u pisanoj izjavi za konferenciju "Srbija i EU: Podrška razvoju i pregovorima o članstvu".

Varheji je istakao da Srbija igra ključnu ulogu u regionu i Evropi i da je Zapadni Balkan jedan od najvećih prioriteta za EU.

"To je jasno pokazano i tokom pandemije, kada se EU odnosila prema partnerima na Zapadnom Balkanu kao prema budućim članicama", kazao je Varheji.

Dodao je da Ekonomski investicioni plan koji je EU usvojila za Zapadni Balkan treba da pomogne regionu da se transformiše i da jači izađe iz krize.

Šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici izjavio je na konferenciji u Beogradu da Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA 2) finansijski instrument koji pomaže Srbiji da sprovede refome, postigne ciljeve i "skorije pre nego kasnije postane članica EU".

"To je moćan alat koji pruža Srbiji i drugim zemljama u regionu finansijsku podršku najboljeg tipa", rekao je Fabrici, istakavši da IPA fondovi podržavaju reforme, ali ne mogu da ih zamene, jer su reforme politički proces.

Podsetio je da je u okviru IPA 2 u periodu od 2014. do 2020. Srbija dobila 1,5 milijardi evra i još 900 miliona evra iz regionalnih projekata koji su rađeni u Srbiji.

Oko 40% tih sredstava iskorišćeno je u oblasti reforme vladavine prava i dobrog upravljanja, 40% sredstava je potrošeno za privredni i društveni razvoj, a oko 20% za hitne situacije, kao što su bile poplave, migrantska kriza i pandemija.

Fabrici je izjavio da je srpska privreda pokazala da je dosta otporna tokom pandemijske krize "u smislu da su temelji ekonomije snažni", i da se dosta dobro oporavila posle pandemije.

"Privreda danas nije samo ono što nam kaže BDP, to je i održivost, inkluzivnost, zelena agenda, to su šire ideje koje utiču na privredu", rekao je Fabrici i dodao da je Srbija posvetila dosta resursa inovativnosti.

Fabrici je istakao da reforme treba da se sprovode ne samo na nacionalnom nego i na lokalnom nivou, posebno u oblastima zaštite životne sredine, reciklaže, prečišćavanja otpadnih voda.

"Cilj je da se region približi Uniji i da se prevaziđe privredni jaz između EU i Zapadnog Balkana, da se povežu kapital i ljudi, da privreda bude sveobuhvatna, da obnovljivi izvori energije budu primarni kao u Evropi i da ceo region bude deo borbe protiv klimatskih promena", kazao je Fabrici.

Vučić: Srbija ceni svaki dinar i evro poreskih obveznika EU

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je govoreći o pretpristupnim fondovima Evropske unije izjavio da Srbija "ceni svaki dinar i evro" iz EU, odnosno novac njenih poreskih obveznika.

"Mislim da smo se do sada efikasno i odogovorno ophodili prema ovoj značajnoj komponenti razvojne pomoći koja nam je na raspolaganju kao zemlji u pocesu pristupanja", kazao je Vučić na konferenciji o rezultatima i mogućnostima IPA fondova u Srbiji.

Vučić je istakao značaj pretprisupnih fondova EU, koji se, kako je naveo, koriste zarad ubrzanja reformi u Srbiji i ispunjenja cilja punopravnog članstva u EU, "a time i standarda za građane Srbije koji važe za građane EU".

Naglasio je da Srbija pokušava da sprovede reforme u oblastima vladavine prava, energetike, zaštite životne srtedine, poljoprivrede i infrastrukture.

"Ponosan sam što odgovornim sprovođenjem reformi, ponekad nepopularnih, možemo da kažemo da Srbija danas ne bi bila najsiromašnija zemlja EU. Znam koliko su veliki strukturni fondovi koje koriste zemlje članice, nauporedivo veće od pristupnih fondova", rekao je Vučić.

Dodao je da ne bi voleo da Srbija kao članica EU bude zemlja koja nakon 30 godina koristi strukturne fondove i čiji razvoj mora da bude finansiran spolja.

Vučić je istakao da niko ne može sam da se oporavi od pandemije korona virusa i dodao da je "saradnja uvek bila 'lična karta' Evropske unije".

Naveo je da je Evropska unija najveći donator Srbije, sa više od tri milijarde evra u poslednjih 20 godina.

Ministarka za evropske integracije Srbije Jadranka Joksimović je izjavila da fond IPA 3 ima za cilj da smanji razlike između regiona Zapadnog Balkana i Evropske unije.

"IPA 3 će od ukupnih iznosa 42,4% biti usmerena na zelenu agendu i održivo povezivanje, potpuno je jasno koliko je ova tema važna za sve nas u Srbiji", rekla je ona.

Pri restruktuiranju Ministarstva za evropske integracije, istakla je ona, uvedeno je peto odeljenje koje se tiče koordinacije i praćenja usklađenosti nacionalnih reformi sa ciljevima zelene agende, digitalizacije i održive povezanosti.

"Ne kaskamo, svakako ćemo ići u korak sa onim što su najvažnije politike Evropske unije danas, između ostalog vladavina prava i zeleni dogovor i digitalizacija", navela je ministarka.

Izvor: Euractiv