foto: Evropska unija

Primena nove metodologije i grupisanje poglavlja u klastere omogućilo je Srbiji zvanično otvaranje klastera 1 o osnovnim vrednostima, glavni je rezultat međuvladine konferencije koja je juče završena u Luksemburgu. Klaster 1 o osnovnim vrednostima de fakto je otvoren, budući da je, po rečima evropskog komesara za proširenje, Olivera Varhelja, Srbija napravila određene pomake kako bi se približila evropskoj porodici.

Podsetimo, Srbija više od godinu i po dana nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje. Poslednje poglavlje zvanično je otvoreno krajem 2019. godine i od tada tapkamo u mestu na svom putu ka Evropskoj uniji. I pored pozitivnog pomaka i otvaranja Klastera 1, međuvladina konferencija otvorila je i debatu šta je potrebno učiniti kako bi Srbija ubrzala svoj EU put. Mesecima unazad, Brisel je zahtev za političkim promenama intezivno stavljao u prvi plan. Najglasnije su kritike ali i zahtevi za reformama u najbitnijim oblastima, pre svih: vladavini prava, slobodi medija, borbi protiv korupcije i kriminala - oblastima u kojima se, u pogledu ostvarenih rezultata, čak i nazadovalo u proteklom periodu. Problemi u funkcionisanju pravosuđa, nepostojanje napretka u radu REM-a i RTS-a, koji nisu uspeli da povrate poverenje i verodostojnost u izveštavanju javnosti, korupcija kao stara boljka, i dalje su na meti oštrih kritika koje dolaze iz Evropske unije.

Međuvladina konferencija okupila je u Luksemburgu šefove diplomatija članica Evropske unije na čelu sa Žozepom Borelom, dok su srpsku delegaciju predstavljale premijerka Ana Brnabić i ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović. Ključna poruka konferencije bila je da je Srbija napravila “vidljiv napredak” u pregovaračkom procesu ali je otvorena i debata o narednim koracima, kojima bi se ubrzao proces integracija. Na konferenciji je formalno predstavljena nova metodologija za pregovore o pristupanju Srbije Evropskoj uniji i izgled kompletnog procesa koji je pred nama. Konstatovano je da se, u skladu sa novom metodologijom, klaster jedan može smatrati otvorenim, uz napomenu da se od Srbije u narednom periodu očekuje posvećenost sprovođenju sveobuhvatnih reformi. Još uvek ne postoje uslovi za otvaranje klastera tri i četiri, a Beograd se optimistično nada da će ovi klasteri biti otvoreni za vreme slovenačkog predsedavanja, dakle u narednih šest meseci.

Ministarka Joksimović istakla je da je održavanje međuvladine konferencije znak da su iz Brisela prepoznali rezultate koji su ostvareni, ali rezultati u protekle dve godine neminovno potvrđuju da su evropske integracije u Srbije u zastoju. Razlozi za posustajanjem su brojni, podsetimo se nekih od njih.

Najpre je pozicija šefa pregovaračkog tima Srbije sa Evropskom unijom više od godinu i po dana bila upražnjena, što je dovelo do osipanja gotovo kompletnog pregovaračkog tima, ljudi sa integritetom i iskustvom u procesu pristupanja. Ova činjenica nije prošla nezabeleženo ni u izveštajima Evropske komisije koji su više puta pozivali nadležne u Srbiji da imenuju šefa pregovaračkog tima i na taj način unaprede administrativne kapacitete Ministarstva. Zvanični Beograd dugo je ignorisao ove pozive, a onda je doneta odluka da se pozicija glavnog pregovarača zvanično ukine, a tim za pregovore reorganizuje, kako su rekli, u skladu s novom metodologijom po kojoj ćemo nastaviti naš put ka EU. 

Potom, prelazak na novu metodologiju se dugo koristio kao izgovor za zastoj u pregovorima. Sa druge strane, upravo završena međuvladina konferencija donela nam je potvrdu da nam je nova metodologija zapravo pomogla da otvorimo novi klaster.

Ipak, najvažnija činjenica je da zastoj Srbije u pregovorima sa Evropskom unijom nije posledica niti prethodne metodologije niti njene neefikasnosti, već isključivo nepostojanja političke volje da se sprovedu reforme u ključnim oblastima, pre svega u oblastima vladavine prava, slobode medija i nezavisnosti pravosuđa, bez kojih će nam vrata EU biti zatvorena. Ignorisanje glavnih reformskih zahteva, nepostojanje politike kontinuiteta doprineli su da Srbija izgubi gotovo dve godine, koliko nismo otvorili niti jedno poglavlje. 

U Beogradu se nadaju da će slovenačko predsedavanje doneti otvaranje novih klastera u narednih šest meseci. Ipak, svesni smo da ovo ne zavisi od zemlje koja predsedava, već isključivo od naših napora da unapredimo ključne oblasti i u vrednosnom smislu se približimo evropskoj porodici, od koje smo, barem sada, prilično udaljeni.