foto: BETAPHOTO/AMIR HAMZAGIC

Sredinom septembra formiran je Odbor za evropske integracije, a na mesto predsednice Odbora izabrana je Elvira Kovač iz Saveza vojvođanskih Mađara. Glavni zadatak Odbora je da razmatra predloge zakona koje podnosi Vlada, a kojima se usklađuju nacionalni propisi s propisima Evropske unije.

Odbor ostvaruje saradnju sa Evropskim parlamentom, Savetom Evropske unije, Evropskom komisijom, kao i parlamentima država članica Unije. O (ne)ostvarenim rezultatima prethodne Vlade u pregovaračkom procesu, usklađenosti nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske unije i prioritetima Odbora u narednom periodu, razgovarali smo sa Elvirom Kovač.

Beogradska otvorena škola: Ponovo ste izabrani na mesto predsednice Odbora za evropske integracije. Smatrate li da Odbor može da bude pokretačka snaga za odgovorniji pristup integracijskom procesu? Da li su svi članovi i članice Odbora dorasli ovom zadatku?

Elvira Kovač: Na samom početku razgovora, želela bih da naglasim činjenicu da proces pridruživanja i članstvo u Evropskoj uniji predstavlja strateško opredeljenje i glavni spoljnopolitički prioritet Republike Srbije i da su stranke koje podržavaju članstvo Srbije u EU dobile veliku većinu glasova na prošlim parlamentarnim izborima, čime su birači pokazali da podržavaju reformski i evropski put Srbije.

Narodna skupština i njeni odbori stalno potvrđuju privrženost Republike Srbije izgradnji demokratskog društva, zasnovanog na vladavini prava i poštovanju ljudskih i manjinskih prava, kao i izgradnji institucija u skladu s kriterijumima za pristupanje Evropskoj uniji.

U procesu evrointegracija Republike Srbije, Odbor za evropske integracije Narodne skupštine ima prevashodno kontrolnu ulogu, kako kroz kontrolu usklađenosti propisa koji se usvajaju i kroz kontrolu pregovaračkog procesa sa EU, tako i kroz kontrolu rada Ministarstva za evropske integracije. Odbor u svom radu prati sprovođenje Nacionalnog plana za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije, koji je usvojila Vlada, prati ispunjenje obaveza usklađivanja zakonodavstva iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Odbor i njegovi članovi posvećeni su procesu evropskih integracija, koji je istovremeno i proces unutrašnjih reformi, i daju svoj doprinos ukupnim rezultatima koje Republika Srbija ostvaruje u procesu pregovora o članstvu sa EU, i ispunjavanju obaveza koje su već definisane.

BOŠ: Kako biste ocenili dosadašnji tok pregovaračkog procesa? Šta je prethodna Vlada uradila dobro, a gde vidite prostor za unapređenje?

EK: Činjenica je da je poslednjih nekoliko godina došlo do usporavanja pregovaračkog procesa o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji. Republika Srbija je predstavila mere koje su preduzete u cilju uspostavljanja uslova za primenu nove pregovaračke metodologije u praksi i izrazila očekivanja da će pregovarački proces u narednom periodu ući u dinamičniju fazu. Kao što je poznato, prema novoj metodologiji poglavlja su podeljena u šest klastera, od kojih su dva otvorena (klasteri 1 Osnove i 4 Zelena agenda i održiva povezanost), a jedan je spreman za otvaranje (Klaster 3 Konkurentnost i inkluzivni rast). Republika Srbija je otvorila 22 pregovaračka poglavlja i privremeno zatvorila dva, s tim da su pregovaračke pozicije Republike Srbije za još šest pregovaračkih poglavlja poslate u Brisel. Ako uzmemo u obzir da su neke od ovih pozicija poslate Evropskoj komisiji već 2018. godine, a mi još uvek čekamo da se pregovaračka poglavlja (tj. klasteri) otvore, jasno je da je do usporavanja došlo političkom odlukom država članica Evropske unije.

Vlada je dala prioritet reformama u vezi sa Evropskom unijom i postavila je Agendu o vladavini prava kao jedan od svojih ključnih prioriteta i polja delovanja. Vlada je ispunila niz važnih nerešenih merila u okviru Klastera 3 (Konkurentnost i inkluzivni rast) i 4 (Zelena agenda i održiva povezanost), stoga je Evropska komisija preporučila da se ovi klasteri otvore. Delotvorno planiranje, koordinacija politika i dovoljni ljudski i finansijski resursi za pristupanje Evropskoj uniji treba da budu obezbeđeni. Ono što smatram izuzetno značajnim je da se u skladu sa ciljem pristupanja Evropskoj uniji, stavi veći naglasak na proaktivnu komunikaciju o EU, koja je i dalje glavni politički i ekonomski partner Srbije, najveći donator, najveći deo spoljnotrgovinske razmene se odvija upravo sa zemljama članicama EU.

BOŠ: Usklađenost nacionalnih propisa s pravnim tokovima Evropske unije važan je pokazatelj pripremljenosti za buduće članstvo u okvirima Unije. Kako Vam deluje ostvareni stepen usklađenosti i prilagođenosti evropskim propisima?

EK: Među prioritetima Odbora za evropske integracije su analiza evropskog zakonodavstva i nacionalnih pravnih propisa. Vlada je dala prioritet reformama u vezi sa Evropskom unijom i postavila je agendu o vladavini prava kao jedan od svojih ključnih prioriteta i polja delovanja. Ono što smatram izuzetno značajnim je da se u skladu sa ciljem pristupanja Evropskoj uniji, stavi veći naglasak na proaktivnu komunikaciju o EU, koja je i dalje glavni politički i ekonomski partner Srbije, najveći donator, najveći deo spoljnotrgovinske razmene se odvija upravo sa zemljama članicama EU. Sa stanovišta usklađenosti sa EU acquis, kao instrumenti harmonizacije nacionalnih propisa sa EU zakonodavstvom. U pogledu sposobnosti preuzimanja obaveza koje proističu iz članstva, Srbija je obavila važan posao kada je reč o usklađivanju s pravnim tekovinama EU u brojnim oblastima, naročito u oblastima oporezivanja i energetike. Napredak je postignut u usklađivanju zakonodavstva u oblastima prava privrednih društava, slobode kretanja radnika i poslovnog nastanjivanja, kao i slobode pružanja usluga. Napredak je postignut u oblastima oporezivanja, socijalne politike i zapošljavanja, industrijske politike, naučno-tehnološkog razvoja i obrazovanja. Srbija je ostvarila napredak u oblasti reforme javne uprave, u borbi protiv korupcije, u borbi protiv organizovanog kriminala, kao i u reformama poreske uprave i u privatizaciji banaka u državnom vlasništvu. Zakonodavni i institucionalni okvir Srbije za zaštitu osnovnih prava je u velikoj meri uspostavljen.

BOŠ: Često govorimo o nedoslednom i selektivnom sprovođenju reformi koje su neophodne kako se ne bi zaustavio integracijski proces. U kojim oblastima su reforme najmanje sprovedene i može li Odbor uticati na ubrzanje njihovog sprovođenja?

EK: Kao što sam već navela, u skladu s našim ciljem pristupanja Evropskoj uniji i u okviru nadležnosti Odbora, potrebno je da stavimo veći naglasak na proaktivnu komunikaciju o Evropskoj uniji, kako bi se građanima Srbije približila ideja i konkretni benefiti procesa pristupanja EU. Kao najviše predstavničko i zakonodavno telo, od Narodne skupštine Republike Srbije se očekuje da artikuliše interese građana Srbije i da ih konsoliduje na način da oni shvate da nam je svima zajednički interes da budemo deo EU.

BOŠ: Poslanici i poslanice Evropskog parlamenta uputili su pismo u kome pozivaju vlasti da omoguće održavanje Europrajda, koji je na kraju i održan. Međutim, do poslednjeg dana nije se znalo da li će šetnja planirana za 17. septembar biti zabranjena ili ne. Da li bi otkazivanje šetnje predstavljalo korak unazad u odnosu na Poglavlje 23?

EK: U Beogradu je organizovan EuroPride, tokom koga je održano i niz manifestacija poput tribina, izložbi, predstava, koncerata i filmskih projekcija, a na kraju i sama šetnja. Prevashodni interes države je bio da se obezbedi bezbednost svih građana, kao i javni red i mir. Svakako nam je potrebno razumevanje i tolerancija. 

BOŠ: U oktobru nas očekuje predstavljanje Rezolucija Evropskog parlamenta nakon formiranja Vlade, kao i novi Izveštaj Evropske komisije. Kakav ton možemo očekivati ovog puta i kakvu saradnju očekujete s Parlamentarnim odborom za stabilizaciju i pridruživanje?

EK: Rezolucija Evropskog parlamenta o Izveštaju Evropske komisije o Srbiji za 2021. godinu usvojena je u julu ove godine. Planirano je da u prvoj polovini oktobra, nakon formiranja Vlade, o Rezoluciji razgovaramo na sednici Odbora, na kojoj bi je predstavio izvestilac EP za Srbiju Vladimir Bilčik.

Takođe, u oktobru nas očekuje novi Izveštaj Evropske komisije o Srbiji, o kome će se, prema ustaljenoj proceduri diskutovati u plenumu, na sednici NSRS, kao i na našem Odboru, i narodni poslanici će uputiti Predlog zaključka koji će Narodna skupština usvojiti, kao i prethodne dve godine.

Sa Evropskim parlamentom se ostvaruje redovna institucionalna saradnja u okviru Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje (POSP), na čijim se sastancima diskutuje o primeni SSP-a, napretku u oblasti vladavine prava i ekonomskom razvoju, nakon čega se usvajaju deklaracija i preporuke.

BOŠ: Šta će biti prioriteti delovanja Odbora za evropske integracije u narednom periodu?

EK: Odbor za evropske integracije Narodne skupštine će u okviru svojih nadležnosti vršiti kontrolu nad radom Vlade koja koordinira i vodi proces pregovora o članstvu u Evropskoj uniji, ali istovremeno, u okviru svojih nadležnosti, učestvujemo i u ispunjavanju onoga što zovemo „politički kriterijumi” za članstvo. Veoma je važno pomenuti da je, prvi put, u decembru 2020. godine, od kada se objavljuje Izveštaj Evropske komisije o Srbiji, predstavljen Izveštaj Evropske komisije o Srbiji za 2019. i 2020. godinu, narodnim poslanicima na sednici Narodne skupštine, i da je Narodna skupština usvojila Zaključak povodom predstavljanja Izveštaja na predlog grupe narodnih poslanika. U procesu harmonizacije nacionalnog zakonodavstva sa EU legislativom, Odbor za evropske integracije ima važnu ulogu, budući da većina propisa EU zahteva da bude transponovana i uvedena u domaći pravni sistem, uz istovremenu kontrolu u najvišem zakonodavnom telu. Dakle, ukratko, pored spomenutih (analiza evropskog zakonodavstva i nacionalnih pravnih propisa sa stanovišta usklađenosti sa EU acquis; instrumenti harmonizacije nacionalnih propisa sa EU zakonodavstvom) su i procedura razmatranja predloga pregovaračkih pozicija u procesu pregovora o pristupanju Srbije EU; saradnja sa institucijama EU, kao i parlamentarna diplomatija sa akcentom na regionalnoj saradnji. Kroz rad Odbora za evropske integracije trudićemo se da se izborimo da EU, shodno principima nove pregovaračke metodologije, uvaži napredak Srbije u sprovedenim reformama i podrži aktivnosti Srbije na razvijanju različitih modela regionalne saradnje.

Intervju je prvobitno objavljen u 88. broju biltena Progovori o pregovorima.

Miljana Jovanović,
Beogradska otvorena škola