Građani i građanke Srbije su 3. aprila imali mogućnost da glasaju na predsedničkim, republičkim i beogradskim izborima. Izborni dan obeležile su brojne nepravilnosti, neizvesnost i tenzije. Heterogeniji sastav novog Parlamenta ipak daje nadu za oporavak i povratak pluralizma na srpsku političku scenu. Međutim, način vođenja izborne kampanje i poruke koje su politički akteri slali tokom nje, uz njihovu nesrazmernu zastupljenost u medijima jasan su indikator da je neophodno i dalje kontinuirano raditi na tome da se u nekom narednom izbornom ciklusu najzad obezbede ravnopravni uslovi za sve političke aktere.

O izbornom procesu razgovarali smo sa programskim direktorom Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), Rašom Nedeljkovim.

Beogradska otvorena škola: Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) od 2016. godine organizuje posmatračku misiju i prati izborni proces. U odnosu na prethodne izborne cikluse kako biste ocenili celokupan izborni proces nedavno održanih izbora?

Raša Nedeljkov: U najkraćem, došlo je do daljeg urušavanja integriteta izbornog procesa. Tokom kampanje, ali i u periodu pre nje, dodatno je relativizovana granica između državnih i partijskih interesa (u korist ovih drugih), institucije su u mnogo dokumentovanih slučajeva stavljane u službu partija, mimo javnog interesa i dobrobiti građana, a birači iz medija nisu mogli da dobiju objektivan uvid u izbornu ponudu. I izborni dan je protekao u znaku pojačanih tenzija, povremeno i nasilja, i to je bilo ishod kampanje u kojoj se igralo „prljavo”, a institucije, kojima su zakoni dali ulogu arbitra i dužnost da obezbede fer utakmicu, uglavnom su se pravile „mrtve”. Sporost i konfuzija u radu izborne administracije posle izbornog dana sigurno ne doprinose jačanju poverenja građana u izbore.

BOŠ: Mesecima uoči izbora govorilo se o unapređenju izbornih uslova u Srbiji. Smatrate li da je učešće opozicije na izborima za razliku od bojkotovanja 2020. godine jedini uspeh održanih međustranačkih dijaloga sa i bez posredstva evroparlamentaraca, ili su sporazumi i usvojeni nacrti ipak omogućili ravnopravniji izborni proces?

RN: I takvi kakvi su bili, izbori su ipak omogućili izvestan napredak u smislu povratka političkog života u institucije, oporavka političkog pluralizma. Tek ćemo, naravno, videti koliki su dometi promena koje su izbori doneli, ali zasluge za pozitivni pomak u najvećoj meri pripadaju građanima koji su relativno visokim odzivom na izbore pokazali zrelost, odgovornost i volju da odbrane izbore kao mehanizam rešavanja problema u društvu. Ne bih mnogo zasluga pripisivao međustraničkim pregovorima.

BOŠ: CRTA je sprovela kampanju kako bi podstakla građane da iskoriste svoje biračko pravo. Da li nešto veća izlaznost na izborima 3. aprila ove godine znači da građani ponovo stiču poverenje u izborni sistem i vide izbore kao mehanizam da se i sami uključe u procese donošenja odluka?

RN: Kao što sam već rekao, motivisani građani su najbolja vest ovih izbora i nadam se da je i više Crtinih “predizbornih” kampanja bar malo doprinelo mobilizaciji birača.

BOŠ: CRTA sprovodi i medija monitoring - na koji način su teme vezane za Evropsku uniju komunicirane u ovom izbornom ciklusu od strane izbornih aktera?

RN: Pitanja vezana za EU nisu bila među glavnim temama ovih izbora, kao da i nismo zemlja koja je kandidat za članstvo. I kada je pominjana EU, češće je to bilo u negativnom tonu, sa pozicija desnih antievropskih partija, koje su, važno je i to reći, imali više prilike nego ostatak opozicije da obrazlažu svoje stavove u medijima i generalno su bile predstavljene u afirmativnijem tonu.

BOŠ: Kako biste ocenili odnos zastupljenosti predstavnika vlasti i opozicije u medijima u predizbornom periodu? Koliko su mediji bili nezavisni i slobodni u izveštavanju o izbornim akterima?

RN: Odnos je dramatično neravnopravan, s tim što je sa zvaničnim početkom predizborne kampanje došlo do blagog poboljšanja koje smo mi ocenili kao varljivi pluralizam u medijima. Konkretno, u prve tri nedelje kampanje predstavnici vlasti su na televizijama s nacionalnom pokrivenošću bili zastupljeni u 72 odsto vremena posvećenog političkim akterima, a opozicija u 28 odsto. To je, dakle, bio napredak u odnosu na razdoblje pre kampanje kada je odnos bio 85 odsto za vladajuće, svega 15 odsto za ostale. Ti brojevi dosta govore sami za sebe.

BOŠ: Kako komentarišete povratak konzervativnih (desničarskih) političkih opcija u Parlament? Da li smatrate da će to dodatno uticati na tok evropskih integracija Srbije i povećanje evroskepticizma u javnosti?

RN: Delimično sam već odgovorio na to pitanje - te snage su bile u izvesnoj meri favoriti medija, što, s obzirom na činjenicu da je većina medija provladino orijentisana, može da se tumači i kao posredna podrška vlasti.  Te stranke su iskoristile i dramatičnu činjenicu rata u Ukrajini da profitiraju na proruskom sentimentu koji se dugo i uporno indukuje u našu javnost.

BOŠ: I za kraj, koja javno izgovorena reč ili obećanje je obeležilo ovaj izborni ciklus?

Kao i uvek, o infrastrukturnim planovima se mnogo govorilo ali verujem da je građanima ipak ostalo najupečatljivije obećanje „penzije 500 evra, plate hiljadu evra a pomoć mladima 100 evra”. A svakako „slika” izborne kampanje jeste  - frižider.

Autorka

Bojana Džulović

Foto: FoNet/ Aleksandar Barda