Kakav je stav Vlade Kosova po pitanju dijaloga sa Srbijom i kako ona vidi svoje obaveze u okviru Vašingtonskog sporazuma? Postoji li alternativa dijalogu sa Srbijom i o kojim temama Vlada Kosova očekuje da će se razgovarati u narednim rundama u Briselu? O ovome smo razgovarali sa premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem na Prespanskom forumu za dijalog koji je održan prvog i drugog jula na Ohridu u Severnoj Makedoniji.

European Western Balkans: Dozvolite mi da započnem sa pitanjem o onome o čemu ste pričali danas na Forumu, a to je problem mini Šengena i potreba za ostalim vidovima regionalne saradnje poput SEFTA-e. Šta je po vašem mišljenju ključna razlika između mini Šengena i SEFTA-e koju predlažete?

Aljbin Kurti: Pre svega, mi ne znamo šta mini Šengen sve zapravo podrazumeva. Nije mi jasno za šta nam je potreban mini Šengen kada imamo Berlinski proces koji od samita u Sofiji podrazumeva i zajedničko regionalno tržište. Za šta nam onda treba mini Šengen ako imamo zajedničko regionalno tržište još od samita u Sofiji? Sa druge strane, mislim da nije prikladno to nazivati mini Šengenom. Počelo je u Novom Sadu i ne vidim kako možemo da iznesemo ovu inicijativu bez međusobnog priznavanja Kosova i Srbije. Nivo na kojem se politike različitih zemalja u zoni Šengena slažu jedna sa drugom je nezamisliv za Kosovo i Srbiju dok god ne budemo imali međusobno priznanje.

EWB: Neki bi mogli reći da se Kosovo obavezalo da uđe u mini Šengen Vašingtonskim sporazumom potpisanim prošle godine. Koje je vaše mišljenje o ovome? Da li će Kosovo odstupiti od onoga na šta se obavezalo?

AK: Prošle godine smo imali odluku koju je doneo Ustavni sud koja je pokazala da prethodna vlada nije bila samo nelegitimna već i protivustavna. Na dan kad je izabrana – 03. juna 2020. godine nije postojala većina. Nije bilo 61 narodnog poslanika od 120, već samo 60. Smatram da među javnim mnjenjem na Kosovu postoji ogromna suzdržanost prema prethodnoj vladi i spremnosti istitucija koje nikada nisu ni bile za ovu mini Šengen inicijativu. Smatram da se mi ponašamo u skladu sa tim, a na onima koji su predložili mini Šengen treba da bude teret dokazivanja da pokažu šta je zaista njena suština i zašto je potrebna kad imamo Berlinski proces.

EWB: Iz onoga što ste rekli moglo bi da se shvati da vi Vašingtonski sporazum sam po sebi sa njegovim klauzulama smatrate nelegitimnim. Čuli smo od vlade SAD-a da je sporazum u njihovim očima validan. Da li će ovo po vašem mišljenju predstavljati problem u vašim odnosima sa administracijom Sjedinjenih Država?

AK: Ja sam jedan od lidera koji je podržao predsednika Bajdena za razliku od predsednika Vučića koji je snažno lobirao za predsednika Trampa. Nisam rekao da ću odbaciti ono što je potpisano u Vašingotnu, ni slučajno. Poslednja stavka, a to je priznanje Kosova od strane Izraela, je implementirana i to je najvredniji deo sporazuma. Morate znati da dva dokumenta nisu ista. Na primer, u dokumentu srpske strane bilo je napisano da će ambasada u Tel Avivu biti premeštena u Jerusalim ali se to nije juče desilo kao što je trebalo. Stoga, dva različita dokumenta, dve jednostrane obaveze.

Postoje neke stavke u Vašingtonskom sporazumu koje su problematične za naš ustav.

Mi u principu ne želimo to da negiramo, ali istovremeno moramo da budemo pažljivi jer postoje stavke koje su problematične za naš ustav koje su potpisane od strane prethodnog premijera. Želim da pomenem i činjenicu da nećemo lobirati i upuštati se u članstvo u međunarodnim organizacijama. To se suprotstavlja Ustavu Republike Kosovo.

EWB: Koji je vaš utisak, kako administracija Sjedinjenih Država gleda na Vašingtonski sporazum i njegove klauzule? Da li su se stvari fundamentalno promenile sa Bajdenovom administracijom koja je došla ovog januara?

AK: Već sam predložio četiri preporuke vezane za Srbiju. Jedna je reciprocitet prava manjina – u Srbiji postoji nacionalni savet za Albance ali i Bošnjake. Verujem da možemo da imamo prava reciprociteta. Potom sam predložio SEFTU (Sporazum o slobodnoj trgovini Jugoistočne Evrope) po uzoru na ono što Norveška, Island i Švajcarska imaju sa EU, tačnije EFTA i EEA.

Potom, treba da se fokusiramo na probleme nestalih osoba. Upravo smo imali NATO samit u Briselu. Predsednik Bajden je došao pre svega na NATO samit ali i na G7 samit i ostao osam dana. Takođe sam predložio i da Kosovo i Srbija sklope mirovnu deklaraciju da nećemo napadati jedni druge. Ostale države ili žele ili su se već prikljućile NATO savezu, sa izuzetkom Srbije. Mislim da su ovi predlozi realni i da treba da ih ostvarimo.

EWB: Pričao sam o Vašingtonskom sporazumu imajući na umu da je bilo očekivanja da će ovaj sporazum fundamentalno prestati da bude važan za novu administraciju ukoliko Džo Bajden pobedi na izborima, a on jeste pobedio. Generalno govoreći, da li vidite veliku razliku u pristupu SAD-a Kosovu i odnosu Srbije i Kosova nakon smene administracije u Vašingtonu, posebno kada je u pitanju odnos administracije SAD-a i EU po pitanju dijaloga?

AK: Sa jedne strane, SAD zadržavaju svoj stav o nezavisnosti Kosova nevezano za to ko pobedi na izborima. Ipak, postoje neke razlike. Predsednik Bajden želi da ojača transatlantske odnose SAD-a i Evrope. On je socijaldemokrata a ima i politiku zasnovanu na vrednostima, pri čemu želi da ima transformativan rezltat van dijaloga, a ne transakcioni pristup.

EWB: Povodom poslednje runde dijaloga koju ste imali sa predsednikom Vučićem u Briselu, rečeno je da je veoma pozitivno što se sastanak održao, ali smo čuli kroz razne izjave sa obe strane da nije bilo mnogo poverenja i da su dve strane vrlo udaljene. Šta pozitivno možete da izdvojite sa ovog sastanka i šta mislite kuda ide dijalog?

AK: Mislim da se morate složiti sa mnom da je teško imati razgovore dok god ne dođe do distanciranja od Miloševićevog režima. Veoma je potrebno imati stvarno distanciranje, introspekciju i samokritiku da bi se pravilno usmerilo ka budućnosti i pomirenjem došlo do rešenja. Ne vidim alternativu međusobnom priznavanju i ne želim da izbegavam kontroverzna pitanja. Nekoliko puta je bilo pokušaja rasprave o tehničkim detaljima prethodnih rundi razgovora, ali mi smo politički lideri. Tehnički detalji su za stručnjake, državne zvaničnike koji su deo naših timova. Ali kao lideri ne bismo trebali izbegavati kontroverzne teme i mislim da je ovo nedostatak uzajamnog priznavanja, naime – uzajamno nepriznavanje.

Ne vidim alternativu međusobnom priznavanju i ne želim da izbegavam kontroverzna pitanja.

Za mene se dijalog u Briselu koji se oslanja na rezoluciju Generalne skupštine od 8. septembra 2010. godine svodi na status odnosa između Kosova i Srbije. Imamo nenormalne odnose i normalizovaćemo ih. U tom cilju, kako kaže ta rezolucija, postoje četiri cilja koja treba da postignemo – mir, sigurnost i stabilnost, saradnja, afirmisanje evropskog puta i perspektive i poboljšanje života građana. Verujem da bismo konstruktivnim dijalogom mogli da napredujemo.

EWB: Znamo da se srpska strana prilično snažno protivi ideji uzajamnog priznavanja u sadašnjim okolnostima i sa sadašnjim granicama Kosova. Gde vidite prostor za kompromise? Spomenuli ste da je za vas Zajednica opština sa srpskom većinom, koja je dogovorena Briselskim sporazumom, a takođe i posebnim sporazumom 2015. godine, nešto što bi bilo loše za Kosovo i da vaša vlada to ne bi primenila. Gde vidite prostor za kompromis u odsustvu razgovora o Zajednici, s jedne strane, i o promeni granice, s druge strane, što ste mnogo puta pominjali u prošlosti?

AK: Kosovo sa novom vladom, prvo troje na našoj pobedničkoj listi su lideri tri institucije – naime, predsednica Osmani, predsednik skupštine Konjufca i ja kao premijer – pobedili smo sa platformom o poslovima i pravdi i najuspešnija smo vlada od oslobađanja Kosova, a kamoli od proglašenja nezavisnosti Kosova.

Dozvolite mi da istaknem da se izvoz sa Kosova u ovih pet meseci povećao za 66%, promet privredne aktivnosti za 15%, državni prihodi za 30% i imamo perspektivu od 7,9% BDP-a kao ekonomski rast za ovu godinu. Naša poreska uprava uspela je da prikupi 60 miliona evra više nego prošle godine, a naša carina 108 miliona evra više nego u istom periodu u prvih pet meseci prošle godine. Sa pandemijom se nosimo prilično dobro. Kada smo stupili na dužnost 22. marta ove godine, imali smo 781 novozaraženih dnevno i 17 smrtnih slučajeva. Sada je to jednocifreni broj novoinficiranih sa nula smrtnih slučajeva. Postarali smo se da imamo 2 miliona vakcina, pritom nula vakcina iz Ruske Federacije i Kine. Dali smo 200.000 doza i 400.000 vakcina je već stiglo. Hospitalizacija je opala za 86%, novoinficiranih za 99%, aktivnih slučajeva za 97%.

Jačamo državu Kosovo. Kosovo postaje uspešna priča. A stara taktika salame – šta mi dajete za priznanje koje se nikada neće dogoditi, neće uspeti.

Imali smo 221 policijsku operaciju, uništili smo 7 kriminalnih grupa, oduzeli smo 400 kilograma kokaina i 7 miliona evra. Uhapsili smo 933 osobe u 101 raciji i 221 policijskoj operaciji. Jačamo državu Kosovo. Kosovo postaje priča o uspehu. A stara taktika salame – šta mi dajete za priznanje koje se nikada neće dogoditi neće uspeti. Predsednik Srbije rekao je da nikada neće priznati Kosovo. Ovim pristupom sebe je stavio kao kamen spoticanja za sporazum, jer su svi prethodni ustupci mojih prethodnika dati Srbiji u svetlu budućeg priznanja, za koje je rekao da se nikada neće dogoditi.

EWB: Već ste se na početaku svog mandata fokusirali na unutrašnja pitanja poput borbe protiv korupcije itd, i rekli ste da dijalog nije među vašim prioritetima. Imajući u vidu ono što ste rekli, da li verujete da je za Kosovo održivo da se dijalog u potpunosti zaustavi i da se možete usredsrediti samo na sopstveni razvoj?

AK: Naravno, više bih voleo da Srbija prizna Kosovo, ali ako Srbija to ne želi, moramo da nastavimo da živimo bez tog priznanja. Ne planiram da prošlu zavisnost Kosova od Srbije zamenim novom zavisnošću Kosova od priznanja Srbije naše nezavisne države. Dakle, već 13 godina živimo bez priznanja Srbije. Bilo bi dobro da nas Srbija prizna, ali ja to neću platiti ni teritorijom Kosova, ni funkcionalnošću naše države. Kosovo je nezavisno. Kosovo je priznalo 26 od 30 zemalja NATO-a, i 22 od 27 država članica EU. Rusija i Kina nas ne priznaju, ali SAD, Francuska i Velika Britanija u Savetu bezbednosti priznaju. Moraćemo da nastavimo dalje.

Naravno, više bih voleo da Srbija prizna Kosovo, ali ako Srbija to ne želi, moramo da nastavimo da živimo bez tog priznanja.

EWB: Shvatiću ovaj odgovor kao da. Da li ste zabrinuti da bi nedostatak dijaloga mogao imati sigurnosne posledice u čitavom regionu? Javnost u Srbiji sada je prilično zabrinuta zbog nekoliko incidenata koji su se dogodili na Kosovu poslednjih dana. Postoji li bojazan da bi moglo doći do eskalacije nasilja u slučaju da se dijalog jednostavno zaustavi i da se stvari vrate na vreme pre dijaloga?

AK: Mi smo vlada mira i pobrinućemo se za sve građane Kosova. Na Kosovu ne postoje međuetnički problemi. Zapravo, na Kosovu imate Srbe koji se žale na pritisak Srbije. Kada sam prvi put bio premijer, za savetnika sam imenovao Aleksandra Stankovića iz Raniluga, ali je posle dva sata podneo ostavku zbog pritiska struktura iz Beograda. U osnovi, kosovski Srbi su pod pritiskom Beograda. Želimo da pomognemo i njima. Jer, kao što znate, skoro 100% je prinuđeno da glasa samo za jednu stranku, koja je pod kontrolom i koju finansira Beograd, i to je zaista tužno. Mislim da bi trebalo da postoji demokratski pluralizam, a ne nacionalistička homogenizacija.

EWB: Mnogi bi se složili da se mnogi Srbi osećaju pod pritiskom od strane Srbije, ali takođe postoji zabrinutost zbog pretnji od etničkih Albanaca. Poslednjih godinu dana videli smo nekoliko incidenata – u Beogradu je ovo jedna od najzapaženijih tema poslednjih dana. Verujete li da ovo predstavlja problem na Kosovu?

AK: Mi se bavimo svim incidentima, ali takođe nije u redu doći u napola zavšenu crkvu, koja nije stigla da se završi jer je to bilo tokom perioda Miloševića u univerzitetskom kampusu, i održati političku liturgiju. To nije u redu, ne bez dozvole. Jer, čak i prema Briselskom sporazumu svaki put kada dođete, trebalo bi da tražite dozvolu. Bez traženja dozvole da se dođe i obavi politička liturgija u Miloševićevoj crkvi koja je izgrađena ’97 u univerzitetskom kampusu. Jer, Milošević je ranije eksproprisao teritoriju univerzitetskog kampusa, a takođe i javna preduzeća i imovinu kako bi izgradio crkvu. Miloševićeva instrumentalizacija crkve je nešto što bismo trebali osuditi, a ne pretvarati u političku liturgiju.

Bojim se da postoje politički koreni incidenata, koji se ne dešavaju zbog naših etničkih razlika, već zbog nečijeg političkog interesa. Svakako ne mojeg.

Moj je utisak da sada, sa novom vladom, postoji određeni interes Beograda da izazove incidente i da ovo pitanje pretvori u bezbednosno pitanje. Verujte mi, Albanci i Srbi na Kosovu, ma gde god se našli na tržištu ili u preduzeću ili ukoliko rade za međunarodne organizacije, nemaju problema. Nula incidenata danas, nula incidenata juče, nula incidenata prekjuče. Samo se bojim da postoje politički koreni incidenata, koji se ne dešavaju zbog naših etničkih razlika, već zbog nečijeg političkog interesa. Svakako ne mojeg.

Izvor: European Western Balkans