Predsedavanje Nemačke Savetom Evropske unije otpočelo je 1. jula, a pred Unijom se nalazi izrazito bitnih šest meseci kada je reč o odgovoru na zdravstvenu i ekonomsku krizu i očuvanje jedinstva, što su i prioriteti nemačkog predsedavanja. Kada je reč o Srbiji, neposredno rotacije između Hrvatske i Nemačke na čelu Saveta održali su se izbori, Srbija nije otvorila nijedno poglavlje, a njen odnos prema evropskim vrednostima i spoljnoj politici EU nailaze na sve glasnije kritike. Razgovarali smo o ovim temama sa ambasadorom Nemačke u Beogradu Tomasom Šibom.

European Western Balkans: Nemačka preuzima predsedavanje Savetom EU u jednom od, može se reći, najizazovnijih perioda za Uniju. Šta su prioriteti predsedavanja vaše države i gde je među njima Srbija, kao zemlja koja pregovara o pristupanju?

Ambasador Tomas Šib: Tako je, pandemija COVID-19 nas je naterala da ponovo promislimo o našem predsedavanju. Kao što moto našeg predsedavanja kaže: „Učiniti Evropu ponovo jakom. Zajedno.“ Uradićemo sve da pomognemo u prevazilaženju zdravstvene krize i da zagovaramo ekonomski oporavak našeg kontinenta. Moramo da odgovorimo na ekonomske i društvene posledice pandemije. Istovremeno, klimatske promene i digitalna transformacija ostaju ključne teme budućnosti Evrope. Kriza koju je izazvao koronavirus je takođe prilika da se investira u održivost („zeleni oporavak“).

Višegodišnji finansijski okvir i pregovori o budućim odnosima sa Velikom Britanijom su takođe visoko na našoj agendi. Nadamo se da ćemo postaviti kurs za održivu evropsku izbegličku i migracionu politiku. Želimo da ojačamo saradnju sa tranzitnim državama, uključujući Srbiju. Promovisanje i zaštita vladavine prava, takođe unutar EU, takođe će biti prioritet našeg predsedavanja.

Proširenje EU ostaje visoko na našoj agendi i nadamo se da ćemo postići napredak u procesu pristupanja Severne Makedonije i Albanije. Uveren sam da će pregovori o pristupanju sa Srbijom takođe napredovati tokom našeg predsedavanja. Srbija je ta koja određuje tempo ovog napretka. Ohrabrujem sve relevantne aktere u Srbiji da se hrabro prihvate reformi na koje se Srbija obavezala u okviru pregovora o pristupanju, posebno kada je reč o vladavini prava.

EWB: Nemačka će predsedavati pregovorima o instrumentu za prevazilaženje ekonomske krize (Next Generation EU) i Višegodišnjem finansijskom okviru. Da li očekujete da će ovi pregovori biti uspešni, kao i da će predložen iznos Instrumenata za pretpristupnu pomoć (IPA III) ostati na nivou koji je predložila Evropska komisija?

TŠ: Pregovori o Višegodišnjem finansijskom okviru su u toku i nisam u položaju da spekulišem o ishodu.

EWB: Narativ koji su neki akteri u Srbiji promovisali tokom pandemije je da se EU kreće ka raspadu i da nedostaje solidarnost kako unutar same Unije tako i prema Zapadnom Balkanu. Da li verujete da je ovo naštetilo imidžu EU među građanima Srbije?

TŠ: Taj narativ je naprosto pogrešan. Nijedan region u svetu nije pokazao toliko solidarnosti koliko smo pokazali mi iz Evropske unije. Pomoć EU Zapadnom Balkanu za posledice COVID-19 iznosi 3,3 milijarde evra. Međutim, tačno je da smo i pre pandemije videli istraživanja javnog mnjenja koja pokazuju da je u Srbiji nivo evroskepticizma najveći u celom regionu. Očigledno moramo da bolje prenosimo poruku o prednostima članstva u EU i činjenici da su reforme koje vode u EU najpre od koristi za samu Srbiju.

EWB: Zajednički prioritet „predsedničke trojke“ (Nemačke, Portugala i Slovenije) koje predsedavaju Savetom do kraja 2021. jeste da se produbi saradnja sa Zapadnim Balkanom. Kako ocenjujete geopolitičko pozicioniranje Srbije u proteklih nekoliko meseci? Čini se da je uspostavila čvrće odnose sa Kinom.

TŠ: Naš polazni stav ostaje isti: Budućnost zemalja Zapadnog Balkana, uključujući i Srbiju, je u Evropskoj uniji. U snažnom je interesu EU da Srbija bude stabilna i prosperitetna, zato što je ona u našem neposrednom susedstvu i ono što se dešava ovde utiče na nas i obrnuto – što je još jednom pokazano i tokom pandemije. Zbog toga je EU bila, jeste i ostaće najveći donator Srbiji i njen najvažniji ekonomski partner. To ne znači, naravno, da mi – kao Evropljani – ne treba da negujemo saradnju sa drugim važnim partnerima kao što je Kina. Ohrabrujemo Srbiju da održava prijateljske odnose sa svim zemljama. Međutim, kao država koja pregovara o članstvu, Srbija treba da deli ključne evropske vrednosti i od nje se očekuje da se usaglasi sa spoljnom politikom EU, poput nedavne Deklaracije Visokog predstavnika u ime EU o nacionalnom bezbednosnom zakonodavstvu o Hong Kongu koji je usvojio Kineski nacionalni narodni kongres.

EWB: Kancelarka Merkel se u nedavnoj prošlosti smatrala jednim od međunarodnih lidera koji su najsnažnije podržavali reforme predsednika Vučića i Srpske napredne stranke. Međutim, ocene da reforme ne napreduju i da postoji mnogo odlaganja se povećavaju iz godine u godinu. Da li očekujete da će ove ocene uticati na tempo pristupanja Srbije tokom nemačkog predsedavanja?

TŠ: Nemačka snažno zagovara perspektivu članstva u EU svih zemalja Zapadnog Balkana i, samim tim, neophodnih reformi koje pomažu državama da se pripreme za članstvo. Uveren sam da će nova Vlada Srbije, na osnovu veoma snažnog mandata koji je dobila na izborima, ispuniti svoje obaveze i povećati tempo reformi. Spremni smo da pomognemo što je više moguće, sa našim sredstvima i sposobnostima. Tempo pregovora o pristupanju zasniva se na napretku u ključnim oblastima neophodnih reformi, kao što su borba protiv korupcije, sloboda medija i vladavina prava.

EWB: U kontekstu parlamentarnih i lokalnih izbora, izborni uslovi, posebno medijsko izveštavanje, već neko vreme su u fokusu u Srbiji. Deo opozicije odlučio je da bojkotuje izbore. Koliko visoko je tema slobodnih izbora na agendi Nemačke kada je reč o Srbiji?

TŠ: Povećavanje medijskih sloboda i pluralizma bila je važna tema već dugo, ne samo pre i tokom izbora. To je veoma važan uslov za svaku državu kandidata. Izveštaji o napretku Evropske komisije jasno se osvrću na postojeće nedostatke. Građani će jedino moći da odlučuju na osnovu informacija ukoliko nezavisni mediji mogu da slobodno rade svoj posao i ako je ceo spektar mišljenja i političkih alternativa dovoljno pokriven u medijima. Verujemo da će se primenom medijske strategije situacija znatno poboljšati u Srbiji.

EWB: Postoje li ozbiljni nesporazumi između Sjedinjenih Država i Nemačke kada je reč o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine? Da li očekujete da će ovaj proces da se ubrza u drugoj polovini 2020?

TŠ: Brisel ima vodeću ulogu u posredovanju u političkom dijalogu. Uveren sam da će vlade u Prištini i Beogradu iskoristiti momentum kako bi zajedno sa Specijalnim predstavnikom Miroslavom Lajčakom počeli da rešavaju kontroverzne teme koje su još na stolu – za dobro građana Srbije i Kosova. Cenim inicijativu naših američkih prijatelja za postizanjem napretka u oblasti ekonomije i povezanosti. Takođe cenim sve napore da se stvori atmosfera koja će podstaći dijalog o normalizaciji u Briselu.

Izvor: European Western Balkans