Rumunsko predsedavanje Savetom EU, završeno 30. juna, obeleženo je izborima za Evropski parlament i događajima poput odlaganja Bregzita, ali ne i velikim napretkom Zapadnog Balkana na putu ka EU – otvaranje pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom je izostalo, a Srbija je otvorila samo jedno poglavlje. Od 1. jula predsedavanje je preuzela Finska, druga po redu od tri zemlje sa zajedničkim programom predsedavanja od januara 2019. do juna 2020. (uz Rumuniju, tu je i Hrvatska).

I zajednički program tri zemlje i individualni program finskog predsedavanja naglašava podršku daljem proširenju. Međutim, koliko toga može zaista da se očekuje, posebno kada je reč o Srbiji? Razgovarali smo sa novoimenovanim ambasadorom Finske u Srbiji, ali i Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji, Nj. E. Kimom Lahdervitom.

European Western Balkans: Za razliku od većine država koje su u skorije vreme predsedavale Savetom EU, Finska je geografski udaljena od Zapadnog Balkana i njeni stavovi prema regionu su uglavnom nepoznati u ovim zemljama. Možete li da nam kažete koji je stav Finske što se tiče primanja novih članica u EU? Da li deli stav nekih drugih članica da unutrašnje reforme treba da se obave pre proširenja?

Kimo Lahdevirta: Finska je sklona proširenju EU. Koristi politike proširenja su jasne, i to smo mogli da vidimo ne samo na primeru Finske, koja je članica od 1995, već i na našem neposrednom susedstvu. Politika proširenja igra značajnu ulogu u unapređivanju mira, prosperiteta i bezbednosti na našem kontinentu i Finska je zbog toga posvećena daljem radu na verodostojnoj perspektivi proširenja na Zapadni Balkan, kao što je rečeno u programu našeg predsedavanja.

Što se tiče unutrašnjih reformi EU, evropski lideri su se upravo dogovorili oko ambiciozne strateške agende za godine 2019-2024, kako bi EU napredovala i kako bi se odgovorilo na unutrašnje i spoljne izazove. Finska će biti prva zemlja koja će u svoje predsedavanje Savetom EU integrisati nove prioritete u njegov rad.

Pomenuli ste geografsku udaljenost – drago mi je što mogu da istaknem da se u međuvremenu smanjila, metaforički govoreći, pošto su uspostavljene direktne avionske linije između Helsinkija i Beograda preko Er Srbije, kao i između Turkua i Skoplja preko Vizera. Nadamo se da će se ove poboljšane veze odraziti na povećanje kontakata između naših ljudi i biznisa.

EWB: S druge strane, rad bivšeg finskog predsednika Martija Ahtisarija, kao posrednika u pregovorima Srbije i Kosova, dobro je poznat u regionu. Koji je trenutni stav Finske prema dijalogu Beograda i Prištine, odnosno njegovom nedostatku?

KL: Normalizacija odnosa između Srbije i Kosova je veoma bitan element njenog procesa pristupanja EU. Nažalost, nismo videli puno napretka na tom polju u poslednje vreme, posebno od kada je Kosovo uvelo carine na robu iz Srbije i Bosne. Nadamo se da će obe strane da ostanu angažovane u dijalogu kojim posreduje EU, i da će ključni međunarodni akteri jasno i konstantno Prištini slati poziv da se ukine carine. Iskreno se nadamo da će se rešenje pronaći, a od obe strane se očekuje volja da se postigne kompromis. Status kvo nije opcija, pošto nepostizanje normalizacije odnosa košta obe strane.

EWB: Zajednički program predsedavanja Rumunije, Finske i Hrvatske potvrđuje posvećenost proširenju. Međutim, tokom rumunskog predsedavanja, otvaranje pristupnih pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom je odloženo, a Srbija je otvorila samo jedno pregovaračko pogavlje. Da li ove države mogu da očekuju više napretka na svom putu ka EU tokom finskog predsedavanja?

KL: Pitanje otvaranja pristupnih pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom je od ključnog značaja za ceo region, ne samo za konkretne države. Prespanski sporazum koji je Severna Makedonija postigla sa Grčkom je opipljiv napredak vredan priznanja. Međutim, kao što znamo, odluka da se otvore pristupni pregovori zahteva jednoglasnu podršlu svih država članica EU. Kao predsedavajuća država, Finska je posvećena iskrenom posredovanju, i očekujemo odgovor na ovo pitanje najkasnije u oktobru.

Otvaranje poglavlja u pristupnim pregovorima sa trenutnim kandidatima zahteva jednoglasnost, i ovde takođe uloga predsedavajuće države treba da se posmatra u tom okviru. Finska nema ciljeve u pogledu određenog broja otvorenih ili zatvorenih poglavlja – to je zato što stavljamo veći naglasak na supstancu i kvalitet reformi potrebnih za članstvo u EU. Prema tome, države kandidati mogu da ubrzaju svoj pristupni proces tako što će sprovoditi reforme brže i efikasnije. U stvari, pitanje o brzini pristupanja EU najviše zavisi od država kandidata. Takođe, što brže napreduju u reformama, to su bolji i jači argumenti za političare i zvaničnike u državama članicama koji zagovaraju proširenje.

EWB: Bitan prioritet finskog predsedavanja je vladavina prava, konkretno razvijanje zavisnosti između primanja iz fondova EU i poštovanja vladavine prava u državama članicama. Da li slična inicijativa treba da se preduzme kada je reč o državama kandidatima i primanjima nekih oblika pretpristupne pomoći?

KL: Zajedničke evropske vrednosti i vladavina prava su osnova evropskog uspeha. One moraju da budu zaštićene, odbranjene i ojačane, posebno u vreme kada se ponekad dovode u pitanje. Demokratske institucije koje dobro funkcionišu, jednakost, poštovanje ljudskih prava i ljudskog dostojanstva, sloboda medija i transparentnost omogućavaju našim građanima da uživaju mir i jednaka prava, koja su ključna u jačanju poverenja u EU, kao i u njenu kredibilnost. U temelju principa vladavine prava je samostalno i nezavisno sudstvo. Takođe želim da ukažem na to da korupcija potkopava osnovne vrednosti, i zbog toga je bitno održati aktivnosti usmerene ka borbi protiv korupcije.

Kao što ste spomenuli, zajedničke vrednosti i vladavina prava biće važni prioriteti finskog predsedavanja, a naš cilj je da se unapredi mehanizam koji će umanjiti pristup fondovima EU onim članicama čije politike potkopavaju vladavinu prava.

Što se tiče drugog dela vašeg pitanja, još uvek je rano reći da li će isti principi biti primenjeni na države kandidate.

EWB: Finska u svom programu predsedavanja ističe da će EU ostati ujedinjena u primeni restriktivnih mera prema Rusiji. Kako Finska vidi trenutni nivo usklađenosti Srbije sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU? Može li nedostatak usklađenosti, posebno kada je reč o politici prema Rusiji, dodatno da uspori njeno pristupanje?

KL: Kao država kandidat, Srbija je preuzela na sebe obavezu da uskladi svoju spoljnu politiku sa EU. Ovo mora da se postepeno odvija kako vreme prolazi. Usaglašavanje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom je jedan od kriterijuma pristupanja i, naravno, propuštanje može da uspori pristupanje.

Na kraju, mi to vidimo kao strateški izbor – a kada ovo kažem, ne mislim da Srbija mora da bira između EU i Rusije. Na primer, Finska jasno pokazuje da su široki bilateralni odnosi i konstruktivan dijalog sa Rusijom, kao našim najvećim susedom, mogući iako je naša politika u skladu sa politikom EU, a zajednički stavovi EU o Rusiji predstavljaju temelj za naše akcije.

EWB: Dominantan narativ u Srbiji jeste da pristupanje EU ne može da se izvede bez članstva u NATO-u. Da li mislite da Srbija može da postigne status sličan Finskoj – vojno neutralne članice EU?

KL: Finska je, kao i Švedska, Austrija, Irska, Kipar i Malta, vojno nesvrstana i, istovremeno, članica EU. Prema tome, uprkos narativu koji ste spomenuli, ne postoji razlog za uverenje da Srbija ne može da ostvari ovaj status.

Finska, kao i Srbija, sarađuje sa NATO-om u okviru programa Partnerstvo za mir, ali učlanjenje u NATO nije naš cilj u ovom trenutku. Takođe podržavamo razvoj odbrambene saradnje u okviru EU, na primer, kako bismo odgovorili na hibridne pretnje, stvorili aranžmane za bezbednost snabdevanja na evropskom nivou, i ojačali osnove za odbranu industrije i tehnologije. Ne vidimo EU i NATO kao takmace već smatramo da njihove aktivnosti dopunjuju i koriste jedne drugima.

Izvor: European Western Balkans