Progovori o pregovorima

Analiza Klastera četiri - Zelena agenda i održiva povezanost

Analiza Klastera četiri - Zelena agenda i održiva povezanost

Na Međuvladinoj konferenciji u Briselu, krajem 2021. godine, Srbija je konačno otvorila Klaster 4, koji se odnosi na Zelenu agendu i održivu povezanost. Klaster 4 je od izuzetnog značaja za građane, jer se njime regulišu brojna ključna pitanja: od kvaliteta usluga i sigurnosti prevoza i transporta, razvijene putne i železničke mreže, dostupnosti i sigurnosti snabdevanja energijom, preko pitanja kvaliteta vazduha, vode, zaštite prirode, industrijskog zagađenja, upravljanja otpadom, borbe protiv klimatskih promena, pa do povezanosti s regionom i Evropskom unijom. Ujedno, ovo je i najzahtevniji i najskuplji Klaster u procesu pristupnih pregovora.

On obuhvata četiri poglavlja: Poglavlje 14 – Transportna politika; Poglavlje 15 – Energetika; Poglavlje 21 – Transevropske mreže i Poglavlje 27 – Životna sredina i klimatske promene. Kada je u pitanju procena Evropske komisije u pogledu pripremljenosti Srbije za poglavlja 14, 15, 21 i 27, širok je raspon ocena od dobrog nivoa pripremljenosti (za Poglavlje 14), preko umerene pripremljenosti (za poglavlja 15 i 21) do izvesnog nivoa pripremljenosti (za Poglavlje 27). Pored toga, procena napretka iz 2021. godine u odnosu na prethodnih godinu dana takođe varira za različita poglavlja u okviru Klastera 4 – od dobrog napretka (za Poglavlje 15), preko izvesnog napretka (za Poglavlje 21) do ograničenog napretka (za poglavlja 14 i 27). Ukoliko se ukrste ova dva kriterijuma za ocenjivanje stanja u određenoj oblasti (poglavlju), jasno je da je situacija najlošija u pogledu Poglavlja 27.

Jačanje administrativnih i institucionalnih kapaciteta državne uprave, uz veću kontrolu sprovođenja od strane inspekcijskih službi i pravosudnih organa, glavne su preporuke koje se godinama ponavljaju za sva poglavlja unutar Klastera 4. Usvajanje zakona, strategija, planova i drugih pratećih akata bez naknadnog sprovođenja i naročito bez praćenja implementacije neće unaprediti kvalitet života građana i građanki Srbije. Zato je neophodno ojačati kapacitete organa javnih vlasti kako bi bili u stanju da stručno i efikasno obavljaju svoj posao i staraju se o izradi, adekvatnoj primeni i praćenju efekata ovih propisa. Pred nama je ne samo dug put do ulaska u Evropsku uniju već i naročito dug i zahtevan put u dostizanju standarda i praksi koje važe za ostale države članice. Izvesno je da i po eventualnom pristupanju Evropskoj uniji, Srbija neće ispunjavati sve standarde iz Poglavlja 27 zbog zahtevanih pomeranja rokova.

Zelena agenda i održiva povezanost je vizija koja je ostvariva samo uz marljiv rad svih društvenih aktera, kolektivnog, ali i i pojedinačnog doprinosa izgradnji društva koje će biti otporno na izazove savremenog i sve složenijeg društveno-političkog konteksta.

Analizu možete pročitati OVDE.