foto: Evropska unija

Od ukupno osamnaest izbornih lista za koje će se građanke i građani opredeljivati 3. aprila, njih osam zauzima pozitivan stav o procesu evropskih integracija Srbije i, makar deklarativno, prepoznaje evropske vrednosti kao izuzetno važan deo svojih političkih stremljenja. 

Na koji način se programi učesnika parlamentarne izborne trke odnose prema procesu evropskih integracija Srbije? Šta kažu programi partija, pokreta i koalicija? Da li integracije podržavaju, da li se prema njima odnose neutralno, otvoreno im se protive ili ih uopšte ne spominju?  

U susret 3. aprilu, analizirali smo programe političkih partija i pokreta koji će učestvovati na parlamentarnim izborima i istražili da li, i na koji način, evropske integracije čine sastavni deo njihovih političkih programa. Reč je o 18 izbornih lista, proglašenih zaključno sa 16. martom.  

Podaci o listama su prikupljeni sa zvaničnih sajtova partija, pokreta i koalicija. Za koalicije koje nemaju zajednički program, politički programi partija i pokreta analizirani su zasebno. Republičke liste čiji zvanični sajtovi nisu pronađeni, te posledično ni programi, navedeni su na kraju teksta.

Aleksandar Vučić − Zajedno možemo sve (SNS, SDPS, PUPS, PSS, PS, SPO) 

Široka koalicija pod rednim brojem jedan sačinjena je od dominantne partije, Srpske napredne stranke i njenih manjih koalicionih partnera. U okviru koalicije, koja zvanično nema svoj zajednički program, postoje različiti stavovi o evropskim integracijama, od proevropskih, preko evroskeptičnih, do onih protiv evropskih integracija.  

U Beloj knjizi „Programom do promena” Srpske napredne stranke (SNS) Evropska unija se horizontalno provlači kroz dokument. Stranka se zalaže za harmonizaciju zakonskih regulativa Srbije s regulativom Evropske unije. Članstvo Srbije u Uniji nije pomenuto samo kao prva osnova na kojoj će se SNS zalagati za „nacionalnu odgovornu, miroljubivu spoljnu politiku”, već se na zemlje članice Evropske unije i na evropske standarde poziva i kada se u Beloj knjizi predstavljaju delovi programa o zdravstvu, poljoprivredi, radnim pravima, socijalnoj politici, medijima. Stranka na Uniju gledao kao na uzor. Međutim, težnja ka Evropskoj uniji je dobro izbalansirana i odnosima s drugim akterima na međunarodnoj sceni. Između ostalog se kaže: „Srpska napredna stranka se zalaže za ulazak Srbije u Evropsku uniju, ali i za blisku saradnju sa Ruskom Federacijom, Sjedinjenim Američkim Državama, Kinom, Japanom i zemljama trećeg sveta koje postaju sve značajniji nosilac svetskog razvoja.” 

Na evroentuzijastičnu liniju SNS-a nastavlja se Socijaldemokratska partija Srbije (SDPS), uz dozu opreza. U svom Manifestu iz 2020. godine SDPS naglašava da, iako Unija prolazi kroz krizu i ima određene unutrašnje slabosti, primarni spoljnopolitički cilj jeste članstvo u Evropskoj uniji, a posebno je naglašena saradnja sa Nemačkom. 

Partija udruženih penzionera Srbije (PUPS) se u svom Programu poziva na usklađivanje srpskih sa evropskim i svetskim standardima. Partija ističe da će se zalagati za svestranu saradnju sa zemljama Evropske unije, ali nigde eksplicitno ne govori da je članstvo u Uniji spoljnopolitički cilj. 

Slično Srpskoj naprednoj stranci, Pokret snaga Srbije (PSS) se u svom Programu poziva na evropske standarde i prakse evropskih država. Pokret poziva na „što brže uključenje u evropske integracije, članstvo u EU i što bolju saradnju u okviru Partnerstva za mir”. Takođe, kao i SNS, Pokret ima balansirane spoljnopolitičke stavove, ali u prvi plan ističe evropske integracije.  

Jedina jasno evroskeptična stranka u ovoj širokoj koaliciji je Srpska narodna partija (SNP) Nenada Popovića. U Programu se kaže da je partija „protiv priključenja Srbije Evropskoj uniji zbog toga što racionalni razlozi ukazuju da to nije u našem ekonomskom ili političkom interesu”, ali i pored toga naglašava da evroskepticizam treba razlikovati od evrofobije, kao i da o nastavku evropskog puta Srbije građani treba da odlučuju na referendumu.  

U Programu Pokreta socijalista – Aleksandar Vulin, Evropska unija i članstvo u njoj nije jasno postavljeno. Članstvo u Uniji je posmatrano u sklopu ulaska Srbije u Severnoatlantski pakt, uz odrednicu da „nije svako zalaganje za ulazak u EU ni antievropsko niti antisrpsko”.  

Konačno, deo koalicije koja ima najviše evroatlanskih aspiracija i izrazito pozitivno govori o Evropskoj uniji jeste svakako Srpski pokret obnove – evropska desnica Srbija – Vuk Drašković, što se može videti iz dokumenta jasnog naziva − „Srbija u Evropskoj uniji je temelj i krov Programa Srpskog pokreta obnove”.  

Ivica Dačić − Premijer Srbije (Socijalistička partija Srbije, Jedinstvena Srbija, Zeleni Srbije) 

Još jedna koalicija koje nema združen politički program, već su partijski programi koalicionih partnera zasebno predstavljeni je lista pod rednim brojem dva, Ivica Dačić – Premijer Srbije. 

Socijalistička partija Srbije (SPS) u svom Programu izuzetno pozitivno govori o evropskim integracijama: „Socijalisti smatraju da naša zemlja treba i može da dâ doprinos izgradnji zajedničkog evropskog doma i zato dajemo punu podršku i doprinos pregovorima oko članstva Srbije u Evropskoj uniji.” Stranka ne pruža samo deklarativnu podršku procesu već, kako stoji u programu,  radi i na tome da doprinese članstvu. Socijalistička partija Srbije ističe da svoje delovanje zasniva na elementima evropske politike poput otvorenih granica, usklađivanju političkog, ekonomskog i socijalnog sistema Srbije sa standardima Evropske unije i poštovanju konvencija u oblasti ljudskih prava i sloboda.  

Dugogodišnji koalicioni partner SPS-a, Jedinstvena Srbija (JS) u Programu navodi da se stranka zalaže za ulazak Srbije u Evropsku uniju, ali nema detaljnijih informacija o tome zašto je to važno, niti na koji način to treba da se radi. Interesantno je da odmah nakon programske tačke koja se tiče ulaska Srbije u Uniju, sledi tačka koja se odnosi na pitanje Kosova i Metohije: „Rešavanje problema Kosova i Metohije dijalogom uz poštovanje Rezolucije 1244 SBUN. Niko nema pravo da prizna nezavisnost Kosova i Metohije.” 

Odluku da treći put izađu na parlamentarne izbore u koaliciji sa SPS-om doneli su Zeleni Srbije, koji u svom Programu zauzimaju pozitivan stav o procesu evropskih integracija. U programu se navodi da je „život sa evropskim narodima naša vrednosna odrednica” i da Evropska unija kao zajednica treba da služi kao primer dobre prakse za rešavanje sukoba u regionu. U programu se ističu i benefiti koje će građani imati od članstva Srbije u Uniji  − okretanje obnovljivim izvorima i efikasnoj upotrebi i štednji. Za Zelene Srbije, od članstva u Evropskoj uniji važniji je proces usklađivanja zakona i celokupnog okruženja: „Proces pridruživanja EU je mnogo važniji nego sam čin ulaska u nju […] U trenutku kada ispunimo sve uslove, ali ne samo formalno, već i suštinski, tada neće ni biti toliko važno da li smo ili nismo u EU, jer ćemo tada biti moderna građanska evropska država.”  

Savez vojvođanskih Mađara − Ištvan Pastor 

Najjača manjinska partija u Srbiji, tradicionalno na izbore izlazi samostalno i veoma je prisutna na političkoj sceni Srbije. Međutim, Program Saveza vojvođanskih Mađara (SVM), iako lako dostupan na sajtu, prilično je zastareo. Naime, on datira iz 2004. godine i po rečenici – „SVM je jednoznačno zainteresovan, da Srbija i Crna Gora postane član Evropske unije” jasno da mu je potrebno ažuriranje. Pored toga, Program je evroentuzijastičan i odiše evropskim vrednostima. 

Dr Vojislav Šešelj − Srpska radikalna stranka 

Srpska radikalna stranka u svom Programu zauzima izrazito negativan stav prema evropskim integracijama: „Energično se protivimo pristupanju Srbije Evropskoj uniji.. Prema programu, članstvo Srbije u Evropskoj uniji je loš potez koji bi, kao i pristupanje Severnoatlantskom paktu, bilo štetno za državu. Stranka navodi da je zbog odnosa Unije prema Kosovu i Metohiji, teritorijalni suverenitet Republike Srbije osporen i zato članstvo u Uniji ne treba razmatrati.  

Ujedinjeni za pobedu Srbije 

Široka koalicija okupljena oko Stranke slobode i pravde je u nizu koalicija čiji koalicioni partneri nisu svoje programe pretočili u jedan jedinstveni, već su se programski okupili oko tačka koje se u njihovim zasebni programima poklapaju.  

Stranka slobode i pravde (SSP) u svom Planu za tzv. dan posle ima poseban deo koji se odnosi na evropske integracije i nosi naziv Evropska povelja. Stvaranje modernog društva, zasnovanog na evropskim vrednostima i društva čija je budućnost članstvo u Uniji čini uvodni deo Povelje, koja potom opisuje dosadašnji tok evropskih integracija i poziva na primenu revidirane metodologije pristupnih pregovora. Nova metodologija je viđena kao šansa za oživljavanje, ubrzanje, povećanje odgovornosti tokom procesa i nastavak usklađivanja evropskog i srpskog zakonodavstva: „Prihvatanjem nove metodologije Srbija ne može imati štete.” Stranka slobode i pravde obećava da će obnoviti proces evropskih integracija Srbije sa ciljem da građani dostignu prava i standarde koje imaju građani Evropske unije.  

Program Demokratske stranke (DS) navodi da evropske integracije moraju biti spoljnopolitički cilj Srbije. Pružajući podršku procesu evropskih integracija, stranka navodi da proces mora biti ubrzan, a saradnja s državama članicama Evropske unije kontinuirano unapređivana. U Programu stranke navodi se da DS pruža podršku dijalogu Beograda i Prištine, da je neophodno usaglasiti spoljnu i bezbednosnu politiku s politikom Evropske unije, unaprediti odnose u regionu kroz ekonomsku, kulturnu saradnju i poboljšati učešće u evropskim regionalnim institucijama. 

Pokret slobodnih građana ima izrazito pozitivan stav o članstvu Srbije u Evropskoj uniji. U Programu pokreta navodi se i obećava: „Naši ljudi oduvek su išli za boljim životom na Zapad, i Srbija će. Uvešćemo je u Evropsku uniju i kao otvoreno, prosvećeno i pluralno društvo neopozivo uključiti u zapadnu porodicu država.”  

Nešto opreznije, ali svakako pozitivne stavove o integracijskom procesu ima Narodna stranka koja u svom Programu navodi da Srbija nesumnjivo pripada porodici evropskih naroda i da interes Srbije predstavlja uspostavljanje modernog evropskog društva, zasnovanog na vladavini prava, snažnim institucijama, efikasnom i nezavisnom pravosuđu i zaštiti ljudskih prava. U programu stranke jasno je iskazana podrška procesu evropskih integracija, ali uz određenu ogradu: „Zbog toga je potrebno nastaviti pristupne pregovore sa Evropskom unijom u meri u kojoj oni doprinose zaštiti nacionalnih interesa i uvođenju evropskih standarda u društvo i privredu, pažljivo prateći institucionalnu evoluciju ove, za nas ključne, političko-ekonomske organizacije.” 

U Programu Pokreta za preokret navodi se da je dostizanje evropskih standarda sredstvo za omogućavanje kvalitetnijeg života građana Srbije, čime bi se stvorili uslovi za članstvo u Evropskoj uniji. Konkretna obećanja ili politike u pogledu članstva Srbije i budućnosti toka evropskih integracija su izostali. 

NADA (Demokratska stranka Srbije, Pokret obnove Kraljevine Srbije)  

U Programu Demokratske stranke Srbije (DSS) odnos prema Evropskoj uniji je izuzetno negativan. Evropska unija okarakterisana je kao glavni uzročnik ekonomske, nacionalne i državne krize. Takođe, predstavljena je i kao glavni zastupnik politike ucenjivanja, navodeći da: „Evropska unija je postavila razbijanje Srbije kao najbitniji uslov za nastavak evropskih integracija. Sadašnja vlast je odgovorna jer je postala neposredan saučesnik Evropske unije u razbijanju Srbije.” Demokratska stranka Srbije preispituje da li za Srbiju postoji drugi put osim puta ka Evropskoj uniji i Severnoatlantskom paktu, te navodi da se zalaže za vojnu i političku neutralnost. Stranka ističe da Srbija treba da bude ekonomski nezavisna od Unije, kao i da će se stanje u oblasti ekonomije popraviti onda kada Srbija proglasi političku neutralnost. 

Pokret obnove Kraljevine Srbije¹ u svom Programu prepoznaje primere dobre prakse i evropske standarde koji bi bili značajni za Srbiju, poput reforme države i pravosudnog sistema po uzoru na Evropsku uniju. Tako se, između ostalog, kaže: „Usklađivanje sa regulativom EU značiće obezbeđenje slobodnog razvoja preduzetništva i zajedničkih projekata sinhronizovanih sa njenim privrednim politikama.” Međutim, POKS navodi da se, ukoliko nema mogućnosti da se nađe zajednički jezik sa Unijom u vezi sa ključnim nacionalnim interesima, u tom slučaju protive članstvu Srbije u Evropskoj uniji. 

Srpska stranka Zavetnici 

Srpska stranka Zavetnici, nakon 2020. godine, u aprilu izlazi po drugi put samostalno na izbore. U spoljnopolitičkom delu Programa Zavetnici izražavaju dozu evroskepticizma i smatraju da Srbija ne treba da se vezuje za neizvesne i nestabilne projekte. Zalažu se za „preispitivanje svih spoljnopolitičkih odluka, inicijativa i aranžmana, potpisanih sa EU u periodu od 2000. godine do danas” i za „Evropu nacija”, a predlažu model saradnje suverenih i nezavisnih zemalja, jer je „koncept briselske centralizacije i zadiranja u najvažnija pitanja država članica u potpunosti neodrživ”. 

Muftijin amanet − Stranka pravde i pomirenja 

Osma po redu proglašena lista je Muftijin amanet − Stranka pravde i pomirenja, koja nema spoljnopolitički deo programa. Evropska unija nije pomenuta nijednom, dok se u Programu pominju „evropske regije”, odnosno uspostavljanje „evropske prekogranične regije Sandžak” i to  u delu programskih načela koji se odnose na decentralizaciju i regionalizaciju.  

MORAMO (Ne davimo Beograd, Ekološki ustanak, Otvorena građanska platforma Akcija) 

Koalicija Moramo u svom Programu ne iznosi direktan stav o tome da li podržava članstvo Srbije u Evropskoj uniji. U delu programa o bezbednosti i zaštiti žena i rodno zasnovanom nasilju, Koalicija Moramo pravi poređenje sa standardima Evropske unije. Osim toga, Evropska unija se pominje i u kontekstu stvaranja pravednog poreskog sistema: „Na nacionalnom nivou pokrenućemo inicijativu za uspostavljanje pravednog poreskog sistema, a prvi korak biće iniciranje poreza na nasleđivanje ekstrabogatstva u skladu sa iskustvom najrazvijenih zemalja članica Evropske unije, jer postojeći sistem u Srbiji u oblasti oporezivanja nasleđa izrazito pogoduje ekstremno bogatima.” 

Suverenisti (Dosta je bilo − Suverenisti, Zdrava Srbija, Živim za Srbiju) 

Izborna lista Suverenisti u svom Programu zauzima izrazito negativan stav prema članstvu Srbije u Evropskoj uniji. Prema suverenistima, evropske integracije slabe domaću privredu. Navodi se još da „Evropa nije jednako EU. Srbija je oduvek bila i biće deo Evrope”. 

Patriotski blok za obnovu Kraljevine Srbije (Srpski pokret Dveri, POKS) 

Za Srpski pokret Dveri „sporno je isticanje članstva u Evropskoj uniji za nacionalni interes”. U delu Programa koji pokriva segment odbrane i bezbednosti Dveri povezuju članstvo u Uniji sa članstvom u NATO, a „uslov ili cena tog učlanjenja biće neminovan gubitak dela teritorije, odnosno Kosova i Metohije”. Pored toga, Dveri se zalažu za poništavanje svih štetnih bilateralnih ugovora čije je sadržaj readmisija migranata i izbeglica iz zemalja Evropske unije. Takođe, Dveri spočitavaju Uniji ulogu posrednika u dijalogu Beograda i Prištine i mišljenja su da evropske integracije imaju jednu konstantu −  „što je Srbija bliža EU, to je AP Kosovo i Metohija sve dalje od Srbije”. Imaju stav i da treba poništiti „sve pisane i usmene sporazume postignute u Briselu sa predstavnicima prištinskih ilegalnih organa, uz posredovanje Evropske unije”. 

Pokret obnove Kraljevine Srbije u svom Programu prepoznaje primere dobre prakse i evropske standarde koji bi bili značajni za Srbiju, poput reforme države i pravosudnog sistema po uzoru na Evropsku uniju. Tako se, između ostalog, kaže: „Usklađivanje sa regulativom EU značiće obezbeđenje slobodnog razvoja preduzetništva i zajedničkih projekata sinhronizovanih sa njenim privrednim politikama.” Međutim, POKS navodi i da se, ukoliko nema mogućnosti da se nađe zajednički jezik sa Unijom u vezi sa ključnim nacionalnim interesima, u tom slučaju protive članstvu Srbije u Evropskoj uniji. 

Zajedno za Vojvodinu − Vojvođani 

Još jedna manjinska stranka, Demokratski savez Hrvata u Vojvodini kao član Federalne unije evropskih manjina u spoljnopolitičkom pogledu svog Programa je „orijentiran ka strankama demokratske provenijencije i europske orijentacije i koje podupiru euroatlanske integracijske procese”. Stav Savez je da Vojvodina kao najrazvijeniji deo Srbije mora biti ekonomski lider i most ka evropskim integracijama, a da regionalno ekonomsko povezivanje nema alternativu unutar evropskih država. 

Koalicioni partner Demokratskom savezu Hrvata u Vojvodini, stranka Zajedno za Vojvodinu u okviru svog Programa navodi: „Naš program i zalaganje imaju pozitivan efekat na prijem Republike Srbije u punopravno članstvo u Evropskoj uniji.” Evropsku uniju stranka Zajedno za Vojvodinu smatra prioritetom i imeprativom razvoja Srbije.  

Stranka demokratske akcije Sandžaka 

Stranka demokratske akcije Sandžaka u svom Programu zauzima pozitivan stav o Evropskoj uniji. Članstvo u Evropskoj uniji navodi se kao važno zbog ostvarivanja održivog razvoja Republike Srbije, stvaranja veće konkurentnosti, efikasnosti i produktivnosti.  

Boris Tadić − Ajmo ljudi! (SDS, NS, 1 od 5 miliona, Tolerancija Srbije, Ujedinjeni pokret zelenih Srbije, Bošnjačka građanska stranka i Stranka Crnogoraca) 

Poslednja koalicija na republičkom izbornom listiću okupila je čak sedam stranaka i pokreta.  

Prema programu Socijaldemokratske stranke (SDS) nekadašnjeg predsednika Republike, evrointegracije su od ključnog strateškog značaja za ostvarenje ukupne modernizacije i reforme srpskog društva. Kroz program se provlači EU komponenta, a jedan od glavnih zadataka na putu ka ostvarenju najvažnijeg političkog cilja je prilagođavanje srpske spoljne politike zajedničkoj spoljnoj politici Evropske unije. Na Evropsku uniju se gleda kao na najveći mirovni projekat u ljudskoj istoriji i poziva se na evropske vrednosti. Socijaldemokratska stranka smatra da su evropske integracije i proces pomirenja na Zapadnom Balkanu neodvojivi. 

Po izgledu logoa Nove stranke (NS) može se zaključiti da je proevropska. U njenom programskom Manifestu jasno je izražena posvećenost evropskim integracijama. Među tri cilja programa Nove stranke nalazi se i „Jasno ka Evropi”. Prema Manifestu, članstvo u Uniji je vrhovni prioritet za budućnost Srbije, a evropske reforme i regionalne integracije treba ubrzati.  

U Programu pokreta 1 od 5 miliona nema spoljnopolitičkih elemenata. 

Politička organizacija Tolerancija Srbije u svom programskom Manifestu ima jedan spoljnopolitički cilj „da se Srbija, konačno, neopozivo uključi u evropsku porodicu država i naroda”. Još se dodaje: „Ići ćemo putem evropskih integracija, bez obira na sve rezerve koje imamo, jer su one najbrži način i najveći oslonac da postignemo naš krajnji cilj − život u uređenom, demokratskom društvu blagostanja”. 

Ujedinjeni pokret zelenih Srbije, Bošnjačka građanska stranka i Stranka Crnogoraca nemaju zvanične veb-sajtove.² 

Alternativa za promene − Albanska demokratska alternativa 

Stranka Alternativa za promene ima izrazito pozitivan stav o procesu evropskih integracija Srbije. U svom Programu članstvo Srbije u Evropskoj uniji vidi kao važan cilj i priliku da se na Balkanu ostvare i uživaju prava i slobode koje imaju građani čije su zemlje članice Evropske unije. Osim podrške procesu, Alternativa ističe da će pružati podršku procesu integracija: „Alternativa će raditi intenzivno da građaninu omogući jednu urbanu sredinu koje je spremna da dočeka integraciju u Evropsku uniju i izazove koja nas očekuju ubuduće.” 

Liste Koalicija Albanaca doline, Otete bebe Ana Pejić i Romska partija – Srđan Šajn, nemaju svoje zvanične sajtove, te do njihovih programa nije bilo moguće internet pretraživanjem.

Zaključak 

Od ukupno osamnaest izbornih lista za koje će se građanke i građani opredeljivati 3. aprila, njih osam zauzima pozitivan stav o procesu evropskih integracija Srbije. To su lista Aleksandar Vučić − Zajedno možemo sve; Ivica Dačić − Premijer Srbije; Savez vojvođanskih Mađara − Ištvan Pastor; Ujedinjeni za pobedu Srbije; Zajedno za Vojvodinu – Vojvođani; Stranka demokratske akcije Sandžaka; Boris Tadić − Ajmo ljudi! i lista Alternativa za promene − Albanska demokratska alternativa. Četiri izborne liste su izrazito protiv članstva Srbije u Evropskoj uniji: Dr Vojislav Šešelj − Srpska radikalna stranka; Dr Miloš Jovanović − Nada za Srbiju; Suverenisti i Patriotski blok za obnovu Kraljevine Srbije. Koalicija Moramo i lista Muftijin amanet − Stranka pravde i pomirenja nemaju jasno deklarisan stav po pitanju evropskih integracija, dok su Zavetnici jedina evroskeptična opcija na glasačkom listiću.

Ukoliko bismo posmatrali sve političke aktere koji čine izborne liste, u najvećem broju slučajeva postoje usaglašeni stavovi prema evropskim integracijama. Razlika u stavovima koalicionih partnera primetna je na listi Aleksandar Vučić − Zajedno možemo sve, gde je Srpska narodna partija − Nenad Popović izrazito protiv članstva u Uniji. Izborna lista Boris Tadić − Ajmo ljudi, takođe predstavlja specifičan primer s obzirom na to da se pokret 1 od 5 miliona nije izjasnio o članstvu Srbije u Evropskoj uniji, dok ostali koalicioni partneri smatraju da je članstvo izuzetno važan spoljnopolitički cilj Srbije. 

Ohrabruje činjenica da evropske integracije predstavljaju važan deo političkih programa dve najveće koalicije: Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve i Ujedinjeni za pobedu Srbije. Međutim, pitanje je koliko će opredeljenost za podršku i rad na tome da se proces integracija ubrza ostati slovo na papiru, a koliko će stranke koje budu ušle u parlament zagovarati napisano.  

Miljana Jovanović, Branislav Cvetković 

Beogradska otvorena škola