EU je godinama unazad glavni donator, investitor i trgovinski partner Zapadnog Balkana. Srbiji je pružila podršku u upravljanju velikim krizama, poput one izazvane poplavama i migrantske krize. Iako u ovom konkretnom slučaju izgleda kao da je EU imala zakasnelu reakciju, ona nije izostala. 

U prethodnom periodu, u Evropi i u svetu glavna tema je pandemija virusa korona. Osim što je isterala na površinu sve mane sistema nacionalnih država i prikazala priličnu neefikasnost upravljanja krizom, stavila je i veliki znak pitanja i na solidarnost, poverenje, saradnju i pomoć među državama.

Na Zapadnom Balkanu, gde su se države do početka krize „gurale u redu“ koja će ostvariti bolji rezultat kada je u pitanju saradnja sa Evropskom unijom i koja će napraviti veći korak ka članstvu, entuzijazam je opao istog momenta kada su članice EU, podjednako (ako ne i teže) pogođene virusom, donele odluku da se bave lečenjem sopstvenih, sada, otvorenih rana. Na razumevanje nepovoljnih pozicija država članica, kao i čitave EU, na Zapadnom Balkanu se nije naišlo. Kao što smo pisali u prethodnom broju, to je bio posebno slučaj u Srbiji, kada je već u prvim danima epidemije, leđa okrenula EU, a lice Kini koja je prva reagovala na pozive upomoć. Da li motivisana „čeličnim prijateljstvom“ ili nečim drugim, ostavićemo budućnosti na procenu. Ovaj potez srpskih vlasti je, reklo bi se, prilično oportunistički, mada, ne i za zameranje s obzirom na to da je zdravlje u pitanju. Za zameranje je medijska anti-EU propaganda, koja je podršku članstvu Srbije u EU među građanima značajno unazadila.

Ipak, kada je politika u pitanju, pamćenje je kratkog veka, a interes je iznad svega, pa je Zapadni Balkan zakopao ratne sekire prema EU onog trenutka kada je pomoć i s te strane počela da pristiže. Iako poljuljanog poverenja u EU, države Zapadnog Balkana su, prešle preko ponosa i teških reči, i oberučke tu pomoć prihvatile. U okviru zajedničkog odgovora EU na izbijanje epidemije, Evropska komisija je najavila neposredna sredstva za pomoć Zapadnom Balkanu u iznosu od 38 miliona evra za rešavanje najkritičnijih izazova u zdravstvenom sistemu, odnosno nabavku medicinske i zaštitne opreme. Tih 38 miliona evra biće raspoređeno ovako: Srbija će dobiti 15, Bosna i Hercegovina 7, Crna Gora 3, Albanija 4, Severna Makedonija 4 i Kosovo* 5 miliona evra.

Takođe, u okviru ovog paketa pomoći, kroz TEAM EUROPE, biće opredeljena sredstva za podršku partnerskim zemljama. Kombinovanjem sredstva EU, država članica, Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj planirano je još 374 miliona evra namenjenih društveno-ekonomskom oporavku regiona, ublažavanju efekata krize, ali i podršci privredi, konkretno, najviše pogođenim malim i srednjim preduzećima. Sredstva će biti podeljena na sledeći način: Srbija – 78,4 miliona, Bosna i Hercegovina – 73,5, Crna Gora – 50, Albanija – 46,7, Severna Makedonija – 62 i Kosovo* – 63 miliona evra. Pitanja koja utiču na kretanje robe u regionu, ali i između regiona i EU biće rešavana u saradnji sa Savetom za regionalnu saradnju (Regional cooperation Council ‒ RCC) i sekretarijatima Sporazuma o transportnoj zajednici i Zone slobodne trgovine u Centralnoj Evropi (CEFTA).

U skoro svim zemljama Zapadnog Balkana, EU je podržala medijsku i kampanju na društvenim mrežama #OstaniKući (#OstaniDoma #StayHome) koja ima cilj da podigne svest građana o važnosti prevencije zaraze i socijalnog distanciranja. Osim toga, dodatne mere podrške u pojedinačnim zemljama odnosile su se na potpisivanje paketa finansijske pomoći sa UNDP-om za nabavku respiratora u Bosni i Hercegovini i finansiranja transporta 130 tona medicinske opreme u Srbiji.

Zemljama Zapadnog Balkana biće omogućeno da se uključe u EU inicijative za borbu protiv epidemije kroz učešće u zajedničkom programu EU za nabavku zaštitne medicinske opreme i kroz učešće u implementaciji projekata sa Evropskim centrom za prevenciju i kontrolu bolesti (European Centre for Disease Prevention and Control ‒ ECDC). Takođe, početkom aprila usvojen je i izmenjeni tekst Uredbe o Fondu solidarnosti EU, kome imaju pristup i zemlje u procesu pristupanja. Ovom izmenom, sredstva iz Fonda solidarnosti EU, koja su inače predviđena za saniranje posledica prirodnih katastrofa, moći će da budu korišćena i za pomoć u vanrednim situacijama u javnom zdravstvu, konkretno za medicinsku opremu, zaštitnu opremu, negu i posebnu pomoć ranjivim grupama. Srbija će aplicirati i za sredstva iz ovog Fonda.

Evropska unija je godinama unazad glavni donator, investitor i trgovinski partner Zapadnog Balkana. Srbiji je pružila podršku u upravljanju velikim krizama, poput one izazvane poplavama i migrantske krize. Iako u ovom konkretnom slučaju, izgleda kao da je EU imala zakasnelu reakciju, ona nije izostala.

Na tragu svega ovoga, čini se da su srpske vlasti isuviše lako i brzo osule drvlje i kamenje na EU, ugrožavajući ionako spor put Srbije ka članstvu. Ono što je činjenica je da, hteli mi to ili ne, EU nam je prvi komšija, možda ne uvek sjajan, ali bliži od Kine i Rusije, i kada krize pogode evropski kontinent, s nama je i EU u istom sosu.

Tamara Arsić, Beogradska otvorena škola