Srbija se suočava sa ozbiljnim kašnjenjima i neophodno je da ubrza reforme u oblastima pravosuđa, slobode medija i borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala – ovako Evropska komisija u svom poslednjem izveštaju vidi trenutno stanje u poglavljima 23 i 24, koja su ključna za napredak Srbije na putu evropskih integracija.

„U nekim oblastima Srbija je postigla napredak u zakonodavnim i institucionalnim reformama, dok se u drugim suočava sa ozbiljnim kašnjenjima. Postoje oblasti u kojima rezultati počinju da se primećuju, dok u drugima još nema opipljivih rezultata“, piše u radnoj verziji izveštaja EK o poglavljima 23 i 24.

Dokument je pre tri dana konačno objavljen na sajtu Ministarstva za evropske integracije, skoro mesec dana nakon što je novinar RTS-a imao uvid u radnu verziju šestomesečnog izveštaja o stanju reformi u poglavljima 23 i 24. Za razliku od godišnjeg izveštaja o napretku, ovaj šestomesečni izveštaj koji prate sprovođenje reformi u dva ključna poglavlja, EK nikada ne objavljuje, već prosleđuje vladi zemlje na koju se izveštaj odnosi, a onda ta vlada odlučuje hoće li izveštaj predstaviti javnosti.

Zašto je ministarstvo utihnulo?

Za razliku od sprskog ministarstva, koje je izveštaj potpuno „neopaženo“ objavilo na svom sajtu, u susednoj Crnoj Gori, glavni pregovarač Aleksandar Drljević, na konferenciji za štampu, zajedno sa predstavnicima državnih organa na čiji rad se izveštaj odnosi, predstavio je presek stanja iz Brisela i odgovarao na pitanja novinara. Iako je European Western Balkans nekoliko puta, od sredine novembra, službenicima Ministarstva za evropske integracije postavljao pitanje kada će izveštaj biti objavljen, štur odgovor dobili smo tek prošle nedelje.

„Ministarstvo je uvek transparentno u objavljivanju svih dokumenata koje dobije od EK, naravno, prema određenim procedurama koje su zajednički dogovorene“, izjavila je ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović.

Međutim odgovor na pitanje treba li Srbija da bude zabrinuta zbog otvaranja samo jednog poglavlja na poslednjoj međuvladinoj konferenciji u Briselu, i predstavlja li to „packu“ iz Brisela zbog izostanka reformi u oblasti vladavine prava, u ministarstvu nismo dobili. Umesto toga u medijima smo mogli čuti izjave ministarke Joksimović o napretku Srbije.

„Lično mislim da je na osnovu onoga što smo uradili u oblasti vladavine prava moglo da bude i više poglavlja otvoreno, ali mi smo poznati kao pristupajuća zemlja koja se ne žali, koja ne traži nikakve ustupke, već samo fer i pošten pristup i tako će biti i ubuduće. Svakako pokazuje da Srbija ne stoji u mestu i bez obzira na atmosferu koja nije u poslednje vreme bila naklonjena politici proširenja, ipak ta politika opstaje. Ima svoje uspone i padove, ali i ovim otvaranjem poglavlja pokazujemo da je politika proširenja živa“, smatra Joksimović. (RTS, 10. decembar 2019. godine)

Međutim, otvaranjem poglavlja 4 koje se odnosi na slobodu kretanja kapitala pre nekoliko dana, Srbija je, nakon pet godina trajanje pregovora, otvorila tek preko polovine poglavlja, tačnije 18 od 35. Hrvatska je, na primer, za isto to vreme otvorila i zatvorila sva poglavlja.

Treba, naravno, imati u vidu i da je entuzijazam oko proširenja opao u samoj Uniji, kao i da je Francuska nedavno blokirala otvaranje pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom, tražeći reformu procesa proširenja

Šta kaže izveštaj?

Međutim, ono što poslednji izveštaj EK pokazuje o stanju reformi u oblasti vladavine prava, a što ministarka Joksimović ne spominje, jeste činjenica da reformski proces u Srbiji i nije toliko živ i da, umesto uspona, u poslednje vreme uglavnom beleži padove. Treba podsetiti da su poglavlja 23 i 24 “blokirajuća poglavlja”, odnosno napredak u reformama u ovim oblastima određuje brzinu napretka Srbije u svim ostalim poglavljima.

To je jasno precizirano u pregovaračkom okviru, a EK prati ispunjavanje obaveza u oblasti vladavine prava i daje svoje mišljenje na svakih šest meseci. To znači da, ukoliko Srbija ne sprovodi reforme na koje se obavezala, Brisel ima mogućnost da uspori ili zaustavi otvaranje novih poglavlja sa Srbijom. Stoga, upirati prstom samo u lošu atmosferu u okviru Unije, iako značajan faktor, nije odlučujući, a to pokazuje i primer Crne Gore, koja je u istim tim okolnostima prethodnih godina uspela da otvori skoro sva poglavlja u pregovorima sa EU.

Brisel upozorava da postoje ozbiljna kašnjenja u sprovođenju reformi u oblasti vladavine prava, kao i borbe protiv korupcije. Pored pravosuđa, koje je označeno kao kritična tačka poglavlja 23 u kojoj Srbija mora značajno da ubrza reforme, Brisel zabrinjava stanje u medijima i sloboda izražavanja.

„Slučajevi pretnji, zastrašivanja i nasilja nad novinarima i dalje su zabrinjavajući, posebno na lokalnom nivou, a politički i ekonomski uticaj na medije i dalje razlog za brigu“, jasna je Evropska komisija. Ne samo da je pritisak na novinare ogroman, već država, odbijanim da objavi informacije od javnog značaja, u velikoj meri ometa rad novinara.

Na sve ove probleme u poglavljima 23 i 24, civilni sektor, pre svih koalicija “PrEUgovor”, koja takođe prati reforme u ovim oblastima i objavljuje svoje izveštaje o napretku Srbije, upozorava još od samog otvaranja pregovora sa EU. Zlata Đorđević iz Transparentnosti Srbija, organizacije koja je deo koalicije “PrEUgovor”, za European Western Balkans kaže da je šteta što su ove godine otvorena samo dva poglavlja i da se stanje u svim oblastima pogoršava, te da ministarkine priče o uspehu nemaju nikakvog osnova.

“Ja se plašim da zbog naše inertnosti, zbog ovakvog ponašanja prema preporukama koje nam stižu iz Brisela, da bi Brisel mogao da se naljuti i da nas stavi na „ignore“. Bilo bi dobro da nam izveštaji iz Brisela stižu mesečno da bi svi mi onda mogli da reagujemo na njih i da to bude još jedna vrsta pritiska na Vladu”, predlaže Đorđević.

Izgubljena godina

Ono što je evidentno je da Vlada ne reaguje ni na postojeće izveštaje koje Brisel, ali i civilno društvo, redovno šalju u Nemanjinu. Umesto toga, državni vrh neumorno ponavlja kako je Srbija posvećena reformama i kako se većina aktivnosti u okviru Poglavlja 23 realizuje po planu. Takav pristup Vlade Zlata Đorđević vidi kao “fingiranje” reformi, pre svega jer suštinskih promena nema, već se u zeleno boje samo tehničke stavke, a to onda predstavlja kao uspeh i napredak.

“Mi imamo ispunjavanje aktivnosti samo da bi bile ispunjene, da bi se to statistički predstavilo. Glavni problem je što ne vidimo kako se usvojeni zakoni i propisi primenjuju, koliko efikasno. Fali nam praćenje usvojenih mera i dubinski rad”, objašnjava Đorđević i podseća da država čak godinu dana zvanično ne prati napredak u Poglavlju 23.

Naime, poslednji izveštaj o realizaciji stavki iz Akcionog plana za poglavlje 23 objavljen je 31. decembra 2018. godine. Tada je, prema rečima Đorđević, Vlada najavila reviziju postojećeg Akcionog plana, pre svega zbog velikih kašnjenja u nekim ključnim oblastima, ali od tada nema ni traga ni glasa od novog revidiranog dokumenta.

“Mi nemamo izveštaje za ovu godinu. Cela jedna godina je promakla”, naglašava Đorđević.

Pored toga što ne prati realizaciju Akcionog plana za Poglavlje 23 i okreće glavu od očiglednih upozorenja koja stižu iz Brisela, vlast svojim postupcima pokazuje i suštinsko nerazumevanje procesa evropskih integracija, smatra civilno društvo.

“Funkcionisanje institucija, vladavina prava i uspostavljanje društvenog konsenzusa nisu prioriteti koji utiču na to kako Vlada doživljava evropske integracije”, navodi se u izveštaju koalicije “PrEUgovor“.

Najveći problemi u pravosuđu

Sa ovakvom ocenom je saglasan i sudija Miodrag Majić, koji smatra da Srbija, što se tiče napretka u oblasti vladavine prava, svakako ne zaslužuje prelaznu ocenu. Toga je, čini se, svestan i Brisel, te se u poslednjem izveštaju navodi da posebno brine to što najviši vladini službenici i ostali iz vrha vlasti, nastavljaju da komentarišu sudske postupke i odluke.

“Kampanjama u tabloidima diskredituju se svi oni koji se kritički odnose prema reformi pravosuđa. Pravilnik o ponašanju za članove parlamenta i Vlade o granicama dozvoljenog u komentarisanju sudskih odluka i postupaka ne predviđa nikakve sankcije, a Srbija tek treba da pruži informacije o njegovoj primeni”, navodi se u izveštaju Evropske komisije.

Sudija Majić navodi da je mešanje u rad pravosuđa samo jedan segment, te da ova vlast poslednjih godina sistematski unižava pravosuđe.

“Više puta sam isticao da je nama potrebna potpuna promena paradigme kada je o pravosuđu reč, a to znači da je izgradnja sudske vlasti posao koji nas tek očekuje. Domaći vlastodršci su nastavili sa napadima na sudije i njihove odluke, kad god im ovi iz bilo kog razloga nisu bili po volji. Više puta smo imali priliku da se uverimo da se i izuzetno ozbiljna pitanja koriste u propagandne svrhe”, kaže Majić.

Da nisu samo “kritički glasovi” u pravosuđu meta tabloida i prorežimskih medija, upozorava koalicija “PrEUgovor”, navodeći da je vlast ukinula svaku vrstu dijaloga u društvu.

“Poslanici vladajuće stranke i mediji koji su pod kontrolom vlasti (dakle, većina nacionalnih medija) i dalje opoziciju, nevladin sektor i pojedine univerzitetske profesore nazivaju izdajnicima, označavajući ih na taj način kao legitimne mete za napad”, piše u izveštaju “PrEUgovora”.

Dodaje se i da, umesto otvorene rasprave o ključnim pitanjima u društvu, vlast pribegava imitaciji dijaloga, kroz osnivanje sopstvenih “vladinih nevladinih organizacija” i “opozicionih” političkih stranaka, koje koristi za obračun za stručnim organizacijama i civilnim sektorom koji je kritičan prema radu i potezima Vlade. Takvo simuliranje pluralizma predstavlja ozbiljnu prepreku vođenju prave debate o krucijalnim pitanjima i reformskom procesu, o čemu je EWB već ranije pisao.

Sudija Majić smatra da to i ne predstavlja veliki problem za glasačko telo kom se vladajuća Srpska napredna stranka obraća, jer je SNS, svojim brižljivo planiranim marketinškim potezima, ubedila glasače da je potpuno u redu da o najznačajnijim stvarima u državi, uključujući i pravosuđe, odlučuje jedan čovek ili nekolicina njih. To, naravno, ukida svaku mogućnost i prostor za nezavisno sudstvo, upozorava sudija Majić.

“Nezavisnost pravosuđa je koncept demokratskih društava koji se razvija i jača nakon relativno dugih, stabilnih perioda razvoja građanske svesti koja neguje ove vrednosti. Kod nas je demokratija još uvek u začetku, i ne treba zaboraviti da je reč o etapi koja nastupa nakon decenija jednopartijskog sistema i negovanja kulta ličnosti, koji su još uvek živi u glavama značajnog broja ljudi. Naravno, tim pre je ovakvo ponašanje opasno, jer ne pruža bilo kakvu šansu za promenu ove izuzetno štetne paradigme”, objašnjava Majić.

O Ustavu nakon izbora

Pored izostanka dijaloga na koji i Evropska komisija upozorava, najozbiljnija kašnjenja postoje u izmenama Ustava koje se odnose upravo na nezavisnost pravosuđa. Iako planirana za kraj 2017. godine, nakon kritika koje je stručna javnost uputila na predložene amandmane, kao i mišljenja Venecijanske komisije, na izmene se čeka i dve godine nakon zadatog roka.

„Srpske vlasti najavile su da se sledeći korak, glasanje na plenarnoj sednici Skupštine, očekuje posle parlamentarnih izbora na proleće 2020. godine“, navodi EK u izveštaju.

Međutim, ukoliko opozicija ostane pri bojkotu izbora, postavlja se pitanje hoće li novi saziv Narodne skupštine, u kom neće biti najvećih opozicionih stranaka, imati legitimitet da menja Ustav, ukazuje sudija Miodrag Majić.

“Pitanje ustrojstva pravosuđa u društvu koje permanentno i intenzivno zaostaje u ovoj oblasti, moralo bi biti uređeno uz postojanje šireg društvenog konsenzusa. Nedostatak legitimiteta koji bi mogao biti izazvan izostankom bilo kog dela političkog spektra iz ovog procesa, mogao bi ozbiljno štetiti ovim ciljevima, i ponovo nam protraćiti vreme koje odavno nemamo”, upozorava Majić.

Evropska komisija u poslednjem izveštaju, takođe, podseća Srbiju da je potrebno da Ustav promeni u skladu sa preporuka Venecijanske komisije i evropskim standardima, kao i da proces izmene Ustava mora biti inkluzivan i zasnovan na uključenosti svih društvenih aktera.

Uprkos tome što je Sekretarijat Venecijanske komisije rekao da je Srbija uvažila i unela njihove preporuke u predlog teksta amandmana, stručna javnost u Srbiji je nastavila da ukazuje na problematična rešenja, koja se pre svega odnose na eliminisanje političkog uticaja na sudstvo, za koji struka tvrdi da, prema predloženom tekstu, samo menja oblik i postaje indirektniji.

Vlast je primedbe domaćih stručnih udruženja, pre svega Visokog saveta sudstva i Društva sudija i Udruženja tužilaca, ignorisala, čak ih nazivajući zlonamernim, podseća sudija Miodrag Majić.

“Jedini ozbiljniji pomak, po mom sudu, može nastupiti u situaciji u kojoj bi međunarodna zajednica odlučila da se, pored ostalih, ozbiljnije pozabavi i ovim problemom. Naši političari uglavnom ne reaguju na zahteve iznutra, ali su zbog toga na zahteve spolja izuzetno osetljivi. Međutim, do sada, uprkos suprotnim uveravanjima, nismo bili svedoci ozbiljnijeg angažovanja međunarodne zajednice na planu realnog poboljšanja stanja u srpskom pravosuđu”, objašnjava Majić.

Izvor: European Western Balkans