Evropska komisija i Srbija su 5. februara potpisale u Briselu sporazum o punopravnom učešću Srbije u programu „Erazmus plus“.  Sporazum o napretku Srbije u okviru ovog programa potpisali su komesar za obrazovanje, kulturu, mlade i sport Tibor Navračič i ministar za obrazovanje, nauka i tehnološki razvoj Srbije Mladen Šarčević.

Tom prilikom komesar Navračič je izjavio da je veoma zadovoljan što je Srbija postala punopravni član „Erasmus +“ program i da će ovaj status omogućiti Srbiji da učestvuje u još više aktivnosti koje obuhvataju oblasti višeg obrazovanja i omladine, sporta, stručnog obrazovanja  i obuke, kao i akcija za školu i obuke osoblja za obrazovanje odraslih.

Šta to znači za Srbiju?

Šta je Erazmus+ program?

Erazmus+ je najveći program Evropske unije u oblasti obrazovanja, koji obezbeđuje finansiranje projekata za saradnju u tri oblasti: obrazovanje, mladi i sport. Ukupna sredstva namenjena Erazmus+ programu za ceo period trajanja (2014-2020) iznose 14,7 milijardi evra, a glavna organizacija koja promoviše ovaj program u Srbiji je Fondacija Tempus.

Međutim, Erazmus program datira još iz 1987. godine kao program razmene studanata. Iako, naziv Erazmus potiče od čuvenog humaniste Erazma Roterdamskog, on predstavlja namerni akronim za pun naziv programa „EuRopean Community Action Scheme for the Mobility of University Students“ (Akcioni program Evropske zajednice za mobilnost studenata).

Program je nastao na pilot projektu za razmenu studenata Evropske komisije koji je trajao od 1981-1986.  i omogućio da više hiljada studenata iz zemalja članica međusobno sarađuju. Nakon ovog prvobitnog programa bilo je još tri slična programa sa istom svrhom: Socrates program koji je trajao od 1994-1999. godine, zatim Sokcrates II program u periodu 2000-2006. i na kraju Program za celoživotno učenje (Lifelong Learning Programme) 2007-2013. godine.

Erasmus +je četvrti program koji je nasledio Program za celoživotno učenje i  po obimu je najsveobuhvatniji program, jer obuhvata brojne tekovine prethodnih programa. Međutim, kako se program završava 2020. godine, 30. maja 2018. godine Evropska komisija je usvojila predlog za sledeći Erazmus program za period 2021-2027. godine. Ovaj novi program je udvostručio ovaj budžet na oko 30 milijardi evra. Ideja je da ovaj program omogući da čak 12 miliona osoba dobije prilike za mobilnost i učenje, što je četiri puta više od trenutnog Erazmus programa.

Gde je tu Srbija?

Srbija se priključila programu još od njegovog početka 2014. godine, ali kao „partnerska“ zemlja. U Srbiji su u ovom projektu prvenstveno učestvovale visokoškolske ustanove sa projektima vrednosti preko 67 miliona evra. U periodu 2015. do 2017. godine ukupno 5062 studenata i nastavnog osoblja je učestvovalo u programu razmene i studiranju, dok je u istom periodu oko 3114 stranih studenata došlo u Srbiju.

Prošle godine Srbija je bila vodeća zemlja u Zapadnom Balkanu za projekte izgradnje kapaciteta gde su 12 od ukupno 19 projekata bili iz Srbije. Finansijski posmatrano ti projekti su imali ukupnu vrednost od 34 miliona evra, a ostali projekti Zapadnog Balkana 58 miliona evra.

Pored finansijske koristi koju nudi Erazmus + projekat, on razvija i kompetencije u obrazovanju, jer omogućava da nastavno osoblje iz Srbije se stručno usavršava u drugim zemljama. Zatim, on omogućava da studenti osnovnog i srednjeg obrazovanja omogućava kratkotrajne razmene u zemljama EU sa ciljem celoživotnog učenja, učenja zasnovanog na radu i partnerstva sa privredom. Pored mobilnosti studenata, postoje i projekti „Savezi znanja“ koji podstiču razvoj i inovacija u visokom obrazovanju tako što institucije preko ovog programa dobijaju sredstva za pronalaženje inovativnih praksi i zajedničkih inicijativa koje promovišu saradnju, uzajamno učenje i razmenu iskustva na evropskom nivou.

Postavši punopravna članica, Srbija je postala ravnopravna sa svim zemljama članicama EU i još pet zemalja koje nisu članice EU, ali su punopravne članice Programa – Norveška, Turska, Lihtenštajn, Makedonija i Island.

Značaj punopravnog članstva se ogleda u tome što je to bio jedan od uslova u Pregovaračkom poglavlju 26: Obrazovanje i kultura, a evropski zvaničnici su označavali punopravno članstvo  kao korak koji je u skladu sa perspektivom proširenja koja je predviđena Strategijom za Zapadni Balkan koja predviđa ulaganje u ljudski kapital.

Punopravno članstvo znači i veći budžet za razne programe, ali i omogućava srpskim obrazovnim institucijama da budu koordinatori i partneri u programu što to do sada nije bio slučaj.

Izvor: europeanwesternbalkans.rs