S ambicijom da se pozicionira kao svetski lider u borbi protiv klimatskih promena, Evropska unija je definisala ciljeve smanjenja emisije gasova koji uzrokuju klimatske promene i instrumente za ostvarenje tih ciljeva, kako za bližu budućnost (2030. godina) tako i za nešto dalju (2050. godina). Do 2030. godine emisije gasova sa efektom staklene bašte bi trebalo da se smanje do 40% u odnosu na 1990. godinu. Stremljenja za 2050. godinu su još ambicioznija, budući da bi to tada emisije trebalo spustiti za 80 do 95%.

Centralni deo zakonodavstva EU u oblasti borbe protiv klimatskih promena čini Direktiva o uspostavljanju sistema trgovine emisionim jedinicama – ETS Direktiva.^[1] Reč je o sistemu trgovine emisijama gasova sa efektom staklene bašte (GHG^[2]) koji obuhvata više od 11.000 postrojenja s visokom potrošnjom energije i 45% emisija gasova sa efektom staklene bašte na nivou EU. Pored toga, važna je i Uredba o mehanizmu za praćenje i izveštavanje o emisijama gasova sa efektom staklene bašte – Uredba o MMR.^[3] Ova Uredba definiše obaveze država članica EU da izrađuju godišnje inventare emisija gasova sa efektom staklene bašte, te da redovno izveštavaju kako o svojim emisijama tako i o merama preduzetim za njihovo smanjenje, što je posebno važno s obzirom na to da su se države članice EU na to obavezale kao potpisnice Okvirne konvencije UN o promeni klime.

Težak zadatak

Od Srbije se očekuje da tempo koji je Evropska unija zadala u borbi protiv klimatskih promena dostigne kroz prenošenje i primenu zakonodavstva obuhvaćenog Poglavljem 27 – Životna sredina i klimatske promene. To nije lak zadatak, s obzirom na niske ambicije ovdašnje klimatske politike, visok ugljenični intenzitet i zavisnost privrede od fosilnih goriva. Srbija je već preduzela neke korake da ovaj zadatak ispuni. Nacionalna strategija Republike Srbije za aproksimaciju u oblasti životne sredine, usvojena 2011. godine, predvidela je usvajanje i primenu odredbi ETS direktive. Uzimajući u obzir zahtevnost primene ove Direktive, tada je postavljen petogodišnji rok (koji je istekao 2016. godine). Resorno ministarstvo je u periodu od 2012. godine sprovelo dva projekta, kako bi se pripremilo teren za prenošenje zakonodavstva EU u oblasti klimatskih promena. U okviru jednog od njih izrađen je Nacrt zakona o smanjenu emisija GHG, koji je trebalo da omogući uspostavljanje sistema trgovine emisijama u Srbiji. Usvajanje ovog Zakona bilo je predviđeno do kraja 2017. godine. Međutim, do toga nije došlo. Zatim, planovi prenošenja zakonodavstva EU predvideli su usvajanje Zakona kojim se Uredba o MMR prenosi u domaće zakonodavstvo u toku 2018. U najnovijoj verziji Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije nema Zakona o smanjenju emisija GHG. Umesto toga se navodi da je izrađen Nacrt zakona o klimatskim promenama, koji je objavljen sredinom marta, kada je otvorena javna rasprava.

Čekajući završetak javne rasprave

Međutim, Nacrt zakona na koji se dugo čekalo ostavlja brojne nedoumice o daljem razvoju klimatske politike Srbije. Najpre, na osnovu sadržine zakonskih odredbi, stiče se utisak da su drumski i avio saobraćaj najveći izvori emisija GHG. Sektori na koje će se odredbe ovog zakona odnositi nisu definisani (osim dva pomenuta). Nacrt zakona nema odredbi kojima se usklađuje sa ETS direktivom. Umesto toga, daje se obrazloženje zašto, uprkos višegodišnjim pripremama, to još nije moguće. Nije dat plan ni vremenski okvir u kome će se privredi pružiti prilika da se uskladi sa odredbama ETS-a u kontekstu članstva u EU. Svako odlaganje rada na uspostavljanju ovog sistema stvara sumnju u to da će naša privreda i energetski sektor biti spremni za trgovinu emisijama do dana stupanja u članstvo EU, što za sobom povlači finansijske posledice. Iznenađujuće veliki broj ključnih pitanja za smanjenje emisija GHG i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove ovim Nacrtom je prepušteno podzakonskim aktima, kojih je predviđeno više od 20. Nasuprot tome, u Nacrtu zakona našlo se mesta za vrlo detaljne odredbe koje se, po svojoj prirodi, uređuju podzakonskim aktima, poput odredbi o dostupnosti i načinu prikaza informacija o emisijama ugljen-dioksida novih putničkih automobila, sadržaju promotivnog materijala i slično. Nacrt zakona predviđa i donošenje Strategije niskougljeničnog razvoja, kao krovnog dokumenta koji treba da ponudi novi pravac za razvoj naše zemlje. U tom smislu, očekivano je da u izradi ovog dokumenta učestvuju predstavnici svih sektora društva, od poljoprivrede do industrije, od državne i lokalne uprave, preko naučne i stručne javnosti do privrede, civilnog društva i lokalnih zajednica. Nacrt, međutim, ne navodi jasno sektore na koje će se Strategija odnositi, a onima koji bi trebalo da učestvuju u razvoju Strategije ostavljeno je veoma malo vremena za taj ozbiljan posao (ako se uopšte prepoznaju kao relevantni za izradu Strategije). Za završetak Strategije je predviđeno tek godinu dana, dok je za javnu raspravu o Strategiji ostavljeno samo 30 dana. Kaznene odredbe Nacrta zakona odnose se pre svega na administrativne propuste, dok se kazne za prekoračenje emisija GHG od strane operatera ne predviđaju.

Na prvi pogled čini se da postojeći Nacrt zakona o klimatskim promenama neće moći da odgovori na izazove koje klimatske promene stavljaju pred nas, a ni na one koje nosi proces pristupanja EU. Ostaje nam da sačekamo da tekst Zakona prođe kroz proces javne rasprave i nadamo se da će se u njemu ipak naći ključne odredbe koje će zaista omogućiti ostvarivanje ciljeva Zakona ‒ smanjenje GHG emisija i prilagođavanje na izmenjene klimatske uslove.

 Pišu: Ognjan Pantić i Mirjana Jovanović