Politika borbe protiv klimatskih promena – prepoznavanje stvarnih potreba ili ispunjavanje forme?

Ustanovljavanje politike borbe protiv klimatskih promena, kroz definisanje ciljeva klimatske politike, instrumenata politike i mehanizama za monitoring i evaluaciju, značajan je korak u procesu evropskih integracija. Ova politika omogućava usklađivanje sa pravnim tekovinama EU, doprinosi usklađivanju strateških ciljeva Srbije sa dugoročnim ciljevima EU i postavlja osnove za ispunjavanje obaveza preuzetih potpisivanjem Pariskog sporazuma u sklopu Okvirne konvencije UN o promeni klime.

U nedostatku strateškog dokumenta teško je pronaći odgovore na izazove klimatskih promena i kreirati dugoročnu javnu politiku u ovoj oblasti. Od posebnog značaja za Srbiju jeste definisanje ambicioznih ciljeva za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, unapređenje energetske efikasnosti i povećanje upotrebe obnovljivih izvora energije. Prema zvaničnim podacima najveći udeo u ukupnim emisijama gasova sa efektom staklene bašte (79,4%) čine emisije iz sektora proizvodnje energije.

Politika borbe protiv klimatskih promena predstavlja zanemarenu javnu politiku koja se, do 2015. godine, nije nalazila na agendi donosilaca odluka. U Izveštaju o napretku Srbije u procesu evropskih integracija za 2014. godinu EU je skrenula pažnju da Srbija još uvek nema ustanovljenu nacionalnu klimatsku politiku. U ovom Izveštaju napominje se da klimatska strategija treba da bude u skladu sa EU okvirom za klimu i energiju do 2030. Pripreme za potpisivanje globalnog klimatskog sporazuma na osnovu Okvirne konvencije UN o promeni klime, kao i zahtevi EU da Srbija ambicioznije pristupi usklađivanju zakonodavstva sa pravnim tekovina EU u oblasti klimatskih promena, doprineli su tome da politika borbe protiv klimatskih promena postane predmet pažnje donosilaca odluka.

U Izveštaju o napretku Srbije u procesu evropskih integracija (EC Progress Report 2015) Evropska komisija je navela da u nastupajućem periodu Srbija treba naročito da se posveti:

• uspostavljanju sistematskog strateškog planiranja, i počne da ispunjava obaveze utvrđene Pariskim klimatskim sporazumom;
• konsolidaciji strateškog planiranja i administrativnih kapaciteta za dalje usklađivanje javnih politika sa politikama EU, i da to proprati značajnim ulaganjima u ostvarenje strateških prioriteta;
• preduzimanju mera za uspostavljanje delotvornog i trajnog sistema finansiranja u oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena, uključujući stabilno finansiranje osnovnih usluga, kao što je monitoring životne sredine.

Kako je sve počelo?

Izrada strategije borbe protiv klimatskih promena inicirana je 2012. godine kada je Odsek za klimatske promene resornog ministarstva izradio dokumentaciju za projekat „Izrada Strategije borbe protiv klimatskih promena sa akcionim planom” koji je trebalo da bude finansiran iz sredstava IPA 2012. Na zahtev Delegacije EU dogovoreno je da se projekat prebaci u budžetska sredstva za 2014. godinu, te je definisano da će početak projekta biti u septembru 2015. godine.

Konačno, javnost je obaveštena da je realizacija projekta izrade Strategije borbe protiv klimatskih promena sa akcionim planom započeta u septembru 2016. godine i da je nosilac projekta nemačka konsultantska kuća GFA Consulting Group. Za realizaciju ovog projekta ispred Republike Srbije odgovorno je Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, a projekat finansira Evropska unija. Realizacija projekta započeta je inicijalnom konferencijom koja je održana u Privrednoj komori Srbije, 13. septembra 2016. godine.

Na sastanku koji je održan 13. septembra u prostorijama Privredne komore Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine i predstavnici GFA Consulting Group predstavili su projekat i pozvali na angažman civilnog društva, privrede i drugih zainteresovanih strana u izradi strategije. Majkl Devenport, šef Delegacije EU u Srbiji, istakao je da će priprema strategije morati da bude transparentan i inkluzivan proces, koji će uključiti sve relevantne državne službe, ali i privatni sektor i celokupno civilno društvo. Na inicijalnom sastanku učesnicima se obratio i ministar energetike Aleksandar Antić, koji je naveo da su, nažalost, energetski proizvodni kapaciteti Srbije zasnovani na fosilnim izvorima energije, ali da smanjenju negativnih efekata može da se doprinese instaliranjem filtera. Ministar poljoprivrede i zaštite životne sredine Branislav Nedimović nije učestvovao na inicijalnom sastanku.

Ciljevi Strategije borbe protiv klimatskih promena

O ciljevima i okvirnim uslovima za realizaciju projekta izrade klimatske strategije sa akcionim planom saznajemo iz obaveštenja o uslovima konkursa (Service Contract Notice) koje je objavila Delegacija EU u Srbiji. Indikativni budžet za realizaciju projekta iznosi 1.000.000,00 EUR, a očekivano trajanje projekta je 18 meseci. Prema Statusu i planovima prenošenja i sprovođenja pravnih tekovina EU za poglavlje 27 – životna sredina i klimatske promene Strategija borbe protiv klimatskih promena sa akcionim planom trebalo bi da bude usvojena do 2018. godine.

Prema informaciji koja se nalazi na veb-sajtu www.klimatskepromene.rs cilj ovog projekta je: „identifikacija mogućnosti, vremenskog okvira i konkretnih aktivnosti na ograničenju/smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte na nacionalnom nivou.“

U prethodno pomenutom dokumentu Delegacije EU navodi se da je opšti cilj projekta priprema sveobuhvatne međusektorske klimatske strategije i akcionog plana. U nastavku je objašnjeno da će nosilac projekta biti u obavezi da:

• izradi procenu isplativosti postupaka i mera za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, uzimajući u obzir razvojne politike i ciljeve Republike Srbije;
• izradi procenu mogućnosti i troškova adaptacije na klimatske promene.

Aktivnosti na projektu će, između ostalog, obuhvatati i pripremu inventara emisija gasova sa efektom staklene bašte i scenario za ublažavanje (mitigaciju) efekata klimatskih promena do 2050, uključujući i projekcije uticaja na životnu sredinu kao i ekonomskih i socijalnih uticaja. Projekcije će biti zasnovane na proverenim klimatskim modelima koji su prilagođeni specifičnim uslovima u Srbiji.

Strategija i akcioni plan trebalo bi da posluže kao osnova za uspostavljanje ambiciozne klimatske politike u Srbiji, definisanje ciljeva za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i adaptaciju na klimatske promene, u skladu s obavezama utvrđenim Okvirnom konvencijom UN o promeni klime i Mapom puta za resorno efikasnu Evropu (The Roadmap to a Resource Efficient Europe).

Organizacije civilnog društva podržavaju ambiciozne ciljeve nove klimatske politike

Imajući u vidu značaj ustanovljavanja klimatske politike, kroz izradu klimatske strategije i akcionog plana, RES fondacija, Koalicija 27 i Jedan Stepen Srbija uputili su pismo GFA Consulting Group u kojem naglašavaju značaj transparentnosti i javnog učešća u procesu izrade strategije. Organizacije koje su pripremile ovo pismo naglasile su da strategija mora biti zasnovana na uvažavanju stvarnih potreba građana Srbije i njene ekonomije. U pismu se navodi da razvoj novih scenarija za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte mora da uzme u obzir najbolje dostupne tehnologije, posebno u energetskom sektoru.

Organizacije koje su pripremile pismo su iznele mišljenje da je izrada klimatske strategije odlična prilika da Srbija potvrdi posvećenost usaglašavanju sa ciljevima EU u oblasti klime i energije. Imajući to u vidu potpisnice ovog pisma naglašavaju da nova klimatska politika ne bi trebalo da bude zasnovana na postojećim nacionalnim dokumentima, koji se dotiču pitanja klimatskih promena. Ovde se prvenstveno misli na Nameravani doprinos smanjenju emisija (Intended Nationally Determined Contributions ‒ INDCs) koji je podnet Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime i na Nacionalnu strategiju razvoja energetike do 2030. Organizacije koje stoje iza ovog pisma ističu da proces izrade strategije mora biti u skladu sa odredbama Arhuske konvencije i Protokola o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu uz Konvenciju o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu.

Autor: Mirko Popović