Iako je Srbija, pre svega Ministarstvo unutrašnjih poslova, položila predispitne obaveze jer je izradila Akcioni plan za poglavlje 24 kojim su i Evropska komisija i države članice bile zadovoljne, pravi test i dugotrajne reforme tek predstoje. Međutim, iako je pred otvaranjem pregovora o ovom poglavlju, Srbija se već kvalifikovala da proces pregovora bude blokiran, sve u skladu sa takozvanim novim pristupom proširenju.

Poglavlje 24 obuhvata ukupno deset oblasti, većinom iz domena unutrašnjih poslova, koje imaju za cilj da povećaju bezbednost i osiguraju zaštitu građana, kao i njihov pristup pravdi. Preduslov svih reformi u ovom poglavlju jeste, pre svega, efikasna i profesionalna policija. Ovo je jasno naznačeno i u Izveštaju o skriningu za oblast pravde, slobode i bezbednosti, koji je Evropska komisija izradila sredinom 2014. godine. Na osnovu Izveštaja, Srbija je sa poletom krenula u izradu Akcionog plana za ovo poglavlje, koje ujedno služi i kao merilo za otvaranje pregovora u ovoj oblasti, a koje je Vlada Srbije i formalno usvojila proteklog meseca. Međutim, sudeći prema skorašnjim događajima, svi su izgledi da će Akcioni plan ostati samo lep spisak želja i dobrih namera.

Naime, incident koji se dogodio u Savamali u toku izborne noći, poput lakmus-papira, ukazuje na to da ogromni problemi postoje unutar policije. Podsetimo se, te aprilske noći grupa maskiranih lica satima je držala pod opsadom jedan deo grada, protivpravno lišila slobode nekoliko građana, srušila imovinu u privatnom posedu u celoj jednoj ulici, te tehnički suspendovala suverenost Srbije na tom delu teritorije. Uprkos pozivima građana, policija nije reagovala. Ni mesec dana kasnije ne zna se ko je rušio te noći, niti je iko preuzeo odgovornost za nepostupanje policije koja bi, podsetimo, trebalo i morala da bude servis građana. Prema Izveštaju iz postupka kontrole koju je sproveo Zaštitnik građana, koji je uz Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti jedina institucija Srbije koja nakon ovog incidenta nije zakazala, nedvosmisleno se može zaključiti da je u pitanju bila organizovana i koordinisana akcija. Akcija u kojoj je policija, suprotno zakonu i svojoj svrsi, još jednom bila zloupotrebljena.

Izgleda da je uticaj politike na policiju, i to pre svega na njen operativni rad, nerešiv problem već godinama unazad. Podsetimo, Evropska komisija je u 2015. godini u svom Izveštaju za Srbiju, u delu koji se bavi poglavljem 24, po prvi put eksplicitno pomenula problem politizacije policije. Uprkos činjenici da je ključni zakon za ovo poglavlje, Zakon o policiji, usvojen početkom godine, propuštena je još jedna prilika da se policija otrgne kontroli političara i profesionalizuje njen rad. I dalje su ruke ministra unutrašnjih poslova odrešene da, u neprimerenoj meri, utiče na rad policije, da kadrira i pita se o stvarima o kojima bi trebalo da odlučuju profesionalci. Iako je novi sistem upravljanja ljudskim resursima, barem zvanično, bio glavni motiv i ključni pomak u procesu reforme policije, uprkos dovoljno dobrom tekstu Zakona u ovom delu on se – ne primenjuje. Još uvek je, mimo svih rokova, prisutna vedeizacija policije, gde su na ključnim mestima postavljeni vršioci dužnosti. Primera radi, na čelu novoformirane jedinice unutar MUP-a koja bi trebalo da upravlja ljudskim resursima u skladu sa novim zakonom, nalazi se vršilac dužnosti, osoba koje je bez konkursa i iskustva na ovo mesto došla direktno iz Pošta Srbije.

Međutim, Zakon o policiji nije jedini koji se ne primenjuje. Rane faze pristupanja EU uglavnom se tiču zakonskog usklađivanja, te je prisutna sveopšta hiperprodukcija nacrta, predloga, strategija, akcionih planova i sličnih dokumenata o čijoj primeni se niko ne stara. Međutim, kada pregovori o poglavlju budu otvoreni, posebna pažnja biće posvećena praćenju stanja, tj. dokazivanju da sve to što je napisano i usvojeno zaista proizvodi pozitivne pomake na terenu. Tu se tek očekuju ključne promene, a zadatak svih nas je da osiguramo da se prati da li i u kojoj meri se osećamo bezbednije i slobodnije. Zato je, pored odlične prilike političarima za slikanje, otvaranje pregovora o poglavlju 24 dobro za građane i građanke. Druga, i dosta duga, priča je o tome koliko će pregovori trajati, posebno u svetlu sve manjeg fokusa EU na dalje proširenje i nazadovanje demokratije i vladavine prava u Srbiji i regionu, koje će znatno otežati i produžiti ceo proces.

Kako sama EU može da doprinese? Politika proširenja, iako ubedljivo najsjajniji trofej u vitrini spoljne politike EU, ima ograničene domete po pitanju demokratizacije i uspostavljanja vladavine prava na Zapadnom Balkanu, pa tako i u Srbiji. Nazadovanje koje je vidljivo u regionu, po skoro svim parametrima koji čine osnovne principe EU, dovodi u pitanje efikasnost pristupa uslovljavanju (eng. conditionality). I ne samo to, već upitna postaje i sama ideja Evrope kao transformativne sile i nekoga ko uspostavlja norme. Očigledno je da trenutni pristup Evropske unije i njene politike proširenja prema Zapadnom Balkanu, koji daje primat stabilnosti na račun dalje demokratizacije i uspostavljanja vladavine prava, ne daje rezultate. Uoliko se demokratija žrtvuje zarad očuvanja trenutne stabilnosti, dugoročno gledano biće ugrožena i demokratija i stabilnost.

Bojan Elek, Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP)